Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 152/24 od 18.12.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Petar Jelić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao i povrede odredaba o troškovima krivičnog postupka iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i odlučiti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret privatnih tužilaca ili da ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Petar Jelić, ističe da izreka presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ, da nije opisan subjektivni element, odnosno da je krivično delo okrivljeni izvršio u nameri omalovažavanja privatnih tužilaca. S tim u vezi navodi da je izjava okrivljenog data u emisiji, ali da ista nije data u nameri omalovažavanja, već u okviru obavljanja političke delatnosti okrivljenog. Izjava se odnosi na političare koji su nemarno vršili osnivačka prava nad apotekom usled čega je narastao dug apoteke, a bili su dužni da u ime grada ... vrše osnivačka prava u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom. Takođe, prilikom davanja svoje izjave okrivljeni nije kritikovao samo ove političare, već sve predsednike skupštine.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugoga, dok je stavom 2. istog člana propisano da ukoliko je delo iz stava 1. ovog člana, učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, okrivljeni će se strože kazniti.

Po oceni ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog AA datom u izreci prvostepene presude, navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja, u odnosu na radnju izvršenja (...uvredio putem štampe, radija, televizije i sličnih sredstava privatne tužioce BB i VV, obojica iz ..., na taj način što je obraćajući se na lokalnom mediju „Televizija Bor“, izgovorio sledeće reči: „ Na žalost, u budžetu Grada Bora danas dugujemo 169.000.000,00 za ovu godinu dinara zbog lopovluka takvih političara kao što je BB, kao što su VV i ostali koji su upropastili Gradsku apoteku i koji su doveli da danas duguje 600.000.000,00 dinara “, koja izjava okrivljenog je emitovana na „Televiziji Bor“ u emisiji „...“ dana ...2021. godine, a što su privatni tužioci videli i čuli istog dana), tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, usmeren na izvršenje krivičnog dela u pitanju.

Opisanom radnjom u izreci pravnosnažane presude, jasno je da je okrivljeni kritičnom prilikom povredio čast i ugled privatnih tužilaca, jer je terminologija koja je upotrebljena prilikom televizijskog programa, na lokalnom mediju u emisiji, od strane okrivljenog, eksplicitno uvredljivog karaktera, usmerena na ličnosti privatnih tužilaca, a uvredljive reči su upućene poimenično dvojici privatnih tužilaca, kao vrednosni sudovi, pa se opisanim radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Samim tim, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

Branilac okrivljenog, u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP navodima da je prvostepenom presudom, koja je potvrđena drugostepenom, na štetu okrivljenog doneta odluka o troškovima krivičnog postupka. S tim u vezi navodi, kako je okrivljeni oglašen krivim za jedno krivično delo, iako je u izreci opisano da je uvredio dva privatna tužioca, to je sud odluku o troškovima krivičnog postupka trebalo da upodobi zastupanju jednog privatnog tužioca.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da su privatni tužioci BB i VV, preko branilaca avokata Gorana Kalčevića i Igora Panajotovića, podneli odvojene krivične prijave dana 13.09.2021. godine, protiv okrivljenog AA zbog po jednog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ. U daljem toku postupka, sud je postupak vodio za jedno krivično delo i okrivljenog oglasio krivim za jedno krivično delo uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Sud je troškove krivičnog postupka dosudio svakom od privatnih tužilaca za sve one radnje koje su tokom postupka preduzimali punomoćnici – advokati privatnih tužilaca.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 261. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka. Stavom 2. tačka 7. istog člana propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, sud je okrivljenog obavezao pored ostalog da naknadi troškove krivičnog postupka privatnim tužiocima, za taksativno navedene radnje, na ime zastupanja dva privatna tužioca, za sve one radnje koje su tokom postupka preduzimali punomoćnici – advokati privatnih tužilaca. Činjenica da je okrivljeni oglašen krivim za jedno krivično delo koje je izvršeno u odnosu na više lica, ne isključuje pravo svakog od tih lica koja su u krivičnom postupku privatni tužioci na naknadu troškova krivičnog postupka, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da je ovakvim postupanjem suda i donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao ni povreda odredbe člana 441. stav 4. ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Petra Jelića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković