Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 831/23 od 27.08.2024.godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Stevana Protića i branioca okrivljenog BB, advokata Danila Lakićevića, a presuda Osnovnog suda u Subotici K.br.600/21 od 06.07.2023.godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Stevan Protić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude tako što će u odnosu na okrivljenog AA doneti odbijajuću presudu primenom instituta ne bis in idem ili da ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA–advokat Stevan Protić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama povređeno načelo ne bis in idem, odnosno da je okrivljeni gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda već pravnosnažno osuđen, s obzirom da je u krivičnom postupku oglašen krivim za radnje za koje je već oglašen odgovornim u prekršajnom postupku i to presudom Prekršajnog suda u Subotici Pr.br.5144/15 od 30.09.2016.godine. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da je u izreci presude prekršajnog suda navedeno da je prilikom izvršenja radnje prekršaja, odnosno povrede pravila o bezbednosti zdravlja na radu, nastupila i posledica koja se ogleda u smrti oštećenog VV, a koja je navedena i u činjeničnom opisu izreke presude Osnovnog suda u Subotici K.br.600/21 od 06.07.2023.godine, a radnje koje su opisane u oba postupka predstavljaju jedan isti životni događaj, u logičkoj, vremenskoj i prostornoj povezanosti, pa po oceni branioca, u konkretnom slučaju se radi o presuđenoj stvari.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Izrekom presude Prekršajnog suda u Subotici Pr.br.5144/15 od 30.09.2016.godine okrivljeno pravno lice d.o.o „Euro steel center“ iz Subotice, PIB ... i okrivljeni AA, kao odgovorno lice u pravnom licu su oglašeni odgovornima zbog toga što dana 22.04.2015. godine na gradilištu građevinskog objekta - hale u ... broj .., pre početka radova, poslodavac nije detaljno pregledao krovni pokrivač, u cilju utvrđivanja njegove nosivosti i obezbeđivanja sigurnih putanja za kretanje radnika, a posebno s obzirom da je krovni pokrivač salonit ploča, nije zaposlenima obezbedio patose od dasaka koji su obavezni za sprečavanje propadanja kroz krovni pokrivač, što je u suprotnosti sa odredbom člana 9. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, kojom je propisano da je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu i time su učinili prekršaj iz člana 69. stav 1. tačka 1) a u vezi stava 3. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i zbog toga što dana 22.04.2015. godine na gradilištu građevinskog objekta - hale u ... broj .., nisu postavili propisanu zaštitnu ogradu iznad slobodnih ivica krova u cilju sprečavanja pada sa krova ili prilazu krovu, ali nije obezbedio dokaz u propisanom roku od jedne godine, da je smrtno povređeni radnik VV zdravstveno sposoban za rad na visini, suprotno odredbi člana 15. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, kojim je propisano da je poslodavac dužan da obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada propisane lekarske preglede, i time su učinili prekršaj iz člana 69. stav 1. tačka 12) u vezi stava 3. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu.

Izrekom presude Osnovnog suda u Subotici K.br.600/21 od 06.07.2023.godine okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim da su u vremenskom periodu od 15.04.2015. do 22.04.2015. godine u ..., iako su mogli da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, okrivljeni AA kao direktor, a okrivljeni BB kao šef gradilišta — rukovodilac operative u privrednom društvu „Euro stil center“ d.o.o Subotica na mestu rada prilikom izvođenja građevinskih radova na gradilištu u ..., radi zamene krovnog pokrivača hale privrednog društva „Ravnica“ a.d. Bajmok, nisu postupili po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu i time su izazvali opasnost po život ljudi, iako su bili sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima i bili svesni da svojim radnjama mogu izazvati opasnost po život ljudi, olako su držali da zabranjene posledice neće nastupiti ili da će ih moći sprečiti,na taj način što je okrivljeni AA kao direktor i odgovorno lice u navedenom pravnom licu propustio da prijavi početak izvođenja radova na navedenom gradilištu nadležnoj Inspekciji rada i da obezbedi izradu eleborata o uređenju gradilišta i plana preventivnih mera, što je suprotno članu 9 i 8 Uredbe o bezbednosti i zdravlja na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima (Sl. Glasnik RS br. 14/9 i 95/10), iako je njegovo privredno društvo imalo zaključen ugovor sa privrednim društvom „Beta Protektor“ iz Bajmoka u vezi obavljanja poslova bezbednosti i zdravlja radnika na radu, ipak je propustio da lice zaduženo za preduzimanje potrebnih radnji u vezi toga obavesti o početku izvođenja radova zamene krovnog pokrivača na navedenoj hali, niti je obezbedio adekvatnu kontrolu prilikom izvođenja tih radova i upotrebu ličnih zaštitnih sredstava u skladu sa članom 23 stav 2 Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu (Sl. Glasnik 101/05) i tako je propustio da obezbedi vršenje adekvatne kontrole u vezi korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu od strane radnika na gradilištu prilikom izvođenja navedenih radova u vidu zaštitnog odela, obuće, opasača i sigurnosnog užeta, što je suprotno članu 91 stavu 3 i članu 54 stavu 2 Pravilnika o zaštiti na radu, dok okrivljeni BB, kao rukovodilac operative i šef na terenu, nije postupao u skladu sa svojim radnim obavezama prilikom izvođenja opisanih radova na građevinskom objektu i to u skladu sa propisima procedurama, standardima i normama radne discipline, te je propustio da na adekvatan način rukovodi pripremom, izradom i montažom konstrukcija, da se daske patosa polažu na krovnu površinu tako da im krajevi budu prepušteni preko pravaca ispod kojih se nalaze nosači krovnog pokrivača, propustio je da obaveštava poslodavca o svakoj potencijalnoj opasnosti za život i zdravlje radnika, da daje sugestije i predloge za obavljanje radnih naloga, da zatraži od poslodavca da mu dostavi plan preventivnih mera za bezbedno obavljanje planiranih radova na gradilištu, da bi na terenu zaposlenima mogao da obezbedi neophodne zaštitne mere kada je u pitanju kretanje radnika po krovu od salonit ploča, gde nisu bili postavljani drveni patosi od dasaka za kretanje zaposlenih, tako da im krajevi budu prepušteni preko pravca ispod kojih se nalaze nosači krovnog pokrivača, niti je bila postavljena propisana zaštitna ograda na ivici krova, radi sprečavanja pada sa visine ili pak zaštitna mreža ispod cele površine krovnog pokrivača i da nije zabranio kretanje radnika izvan postavljenih patosa po krovnom pokrivaču, što je suprotno članu 90 Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (Sl. Glasnik RS 53/97), a takođe je propustio i da kontroliše postojanje zdravstvene sposobnosti radnika oštećenog VV za obavljanje poslova na visini, kome je, iako nije obavio propisane lekarske preglede, dozvolio da obavlja poslove na visini, što je protivno odredbi člana 9. stav 1 i člana 15. stav 1. tačka 8 Zakona o bezbednosti zdravlja na radu (Sl. Glasnik RS br. 101/...) iz kojeg razloga je došlo do pada sa krova oštećenog VV, koji je obavljao opisane radove na krovnoj konstrukciji, tako što nije upotrebio predviđenu zaštitnu opremu na radu, da pre izlaska na površinu krova bude privezan preko zaštitnog opasača i zaštitnog užeta za siguran oslonac i da koristi šlem, iz kojeg razloga je prilikom zamene krovnog pokrivača izgubio ravnotežu, te je pao između greda, a potom dole na beton, usled čega je zadobio teške telesne povrede u vidu nagnječenja mozga i prodora krvi u sistem moždanih komora, od kojih povreda je na licu mesta preminuo, čime su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi sa člana 280 stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna, da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem) i da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Po oceni Vrhovnog suda, u situaciji kada je u vezi istog životnog događaja prekršajni sud doneo pravnosnažnu presudu, kod ocene da li je u pitanju stvar koja je već pravnosnažno presuđena, te da li shodno tome ima mesta donošenju presude kojom se optužba odbija, nužno je ceniti da li činjenični opis prekršaja iz presude prekršajnog suda, obuhvata sve elemente koji su obuhvaćeni i činjeničnim opisom u dispozitivu optužnog akta za krivično delo koje je predmet optužbe.

Nesporna je činjenica da je u konkretnom slučaju u oba postupka reč o istom okrivljenom AA i o životnom događaju koji se odigrao u istom prostornom okviru. Međutim, iz činjeničnog opisa prekršaja za koji je okrivljeni oglašen odgovornim i krivičnog dela za koje je oglašen krivim, proizilazi da ne postoji identitet izreke presude u pogledu predmeta izvršenja prekršaja i predmeta izvršenja krivičnog dela, kao i da su različiti osnovi protivpravnog ponašanja, te da vremenski okvir nije isti.

Ovo iz razloga što izreka presude Prekršajnog suda obuhvata radnje koje su preduzete dana 22.04.2015.godine, a izreka presude Osnovnog suda radnje preduzete u periodu od 15.04.2015.godine do 22.04.2025.godine, što znači da je vremenski period tek delimično isti. Pored toga, radnje koje su stavljene na teret su različite jer je presudom prekršajnog suda okrivljeni AA oglašen odgovornim zato što nije detaljno pregledao krovni pokrivač, u cilju ugvrđivanja njegove nosivosti i obezbeđivanja sigurnih putanja za kretanje radnika, nije zaposlenima obezbedio patose od dasaka koji su obavezni za sprečavanje propadanja kroz krovni pokrivač, nije postavio propisanu zaštitnu ogradu iznad slobodnih ivica krova u cilju sprečavanja pada sa krova ili prilazu krovu i nije obezbedio dokaz u propisanom roku od 1 godine, niti da je smrtno povređeni radnik VV zdravstveno sposoban za rad na visini, dok je presudom Osnovnog suda oglašen krivim jer je propustio da prijavi početak izvođenja radova nadležnoj Inspekciji rada i da obezbedi izradu eleborata o uređenju gradilišta i plana preventivnih mera, jer nije obezbedio adekvatnu kontrolu prilikom izvođenja radova i upotrebu ličnih zaštitnih sredstava i propustio da obezbedi vršenje adekvatne kontrole u vezi korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu od strane radnika na gradilištu prilikom izvođenja navedenih radova u vidu zaštitnog odela, obuće, opasača i sigurnosnog užeta, a u navedenoj izreci su posebno opisane pojedinačne radnje svakog od dvojice okrivljenih u konkretnoj situaciji na gradilištu, AA i BB.

Pored navedenog, različite su i odredbe zakona koje je okrivljeni povredio s obzirom da se prekršaj okrivljenog sastoji od postupanja suprotno odredbi člana 9. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i time učinio prekršaj iz člana 69. stav 1. tačka 1) a u vezi stava 3. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i da je postupio suprotno odredbi člana 15. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i time učinio prekršaj iz člana 69. stav 1. tačka 12) a u vezi stava 3. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, dok se krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280 stav 3. u vezi stava 2. KZ koje je okrivljenom AA stavljeno na teret sastoji od nepostupanja po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite na radu, suprotno odredbama članova 8. i 9. Uredbe o bezbednosti i zdravlja na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima (Sl. Glasnik RS br. 14/9 i 95/10), člana 23. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu (Sl. Glasnik 101/05) i člana 91. stav 3. i člana 54. stav 2 Pravilnika o zaštiti na radu.

Pritom, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti u prilogu svog stava da se radi o presuđenoj stvari, ističe to što je u izreci prekršajne presude kao deo bića prekršaja navedeno da je nastupila smrt lica VV. Po oceni Vrhovnog suda, ovakav stav je neosnovan iz razloga što je u činjeničnom opisu presude Prekršajnog suda u Subotici Pr.br.5144/15 od 30.09.2016.godine samo kao činjenica navedeno da je VV preminulo lice, s tim da nije navedeno da između radnji prekršaja koje je preduzeo okrivljeni AA i smrti VV postoji uzročno-posledična veza, za razliku od izreke presude Osnovnog suda u Subotici K.br.600/21 od 06.07.2023.godine u kojoj je jasno navedeno da su usled izvršenih radnji krivičnog dela koje su preduzeli okrivljeni AA i BB, pokojni VV zadobio teške telesne povrede u vidu nagnječenja mozga i prodora krvi u sistem moždanih komora, od kojih povreda je na licu mesta preminuo.

Shodno tome, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji identitet kaznenih dela (idem) odnosno da je činjenični opis prekršaja iz člana 69. stav 1. tačka 1) a u vezi stava 3. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i člana 69. stav 1. tačka 12) a u vezi stava 3. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, za koje je okrivljeni odgovarao u prekršajnom postupku u bitnom različit od činjeničnog opisa krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi sa člana 280 stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, jer opis prekršaja uopšte ne sadrži činjenice i radnje okrivljenog koje su opisane u izreci pravnosnažne pobijane presude kojom je okrivljeni oglašen krivim u predmetnom krivičnom postupku.

Kako činjenice koje su obuhvaćene izrekom presude Prekršajnog suda, na koju se poziva branilac, nisu identične onim činjenicama koje predstavljaju bitne elemente krivičnog dela obuhvaćene izrekom pobijane presude, u konkretnom slučaju, nisu ispunjena sva tri kriterijuma opštepoznata kao „Merila Engel“ Evropskog suda za ljudska prava, da bi se moglo govoriti o dvostrukosti postupka.

Samim tim, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju se ne može govoriti o povredi procesnog načela ne bis in idem, pa se navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjuju kao neosnovani.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković