Branilac okrivljenog I.F., advokat R.M. je, bez navođenja zakonskog razloga za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata R.M., Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 28.09.2011. godine), našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac, okrivljenog I.F, navedene pravnosnažne presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, što je u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. U obrazloženju je navedeno da je optužba prekoračena, jer je izmenjen - povređen objektivni identitet optužbe time što je okrivljeni osuđen za potpuno drugo krivično delo i za drugi činjenični osnov u odnosu na optužni akt javnog tužioca. Prema stavu branioca iznetom u zahtevu, sud konstruiše događaj tako što na nov način opisuje događaj, izostavlja navode optužnog akta, a dodaje neke nove momente, za šta nema osnova u izvedenim dokazima.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode branioca, okrivljenog I.F., ocenjuje kao neosnovane s`obzirom na to da je okrivljeni u suštini oglašen krivim za delo koje mu je optužnim aktom javnom tužioca stavljeno na teret, te da je sud nakon sprovedenog dokaznog postupka, u izreci presude, precizno opisao inkriminisane radnje okrivljenog I.F., pri čemu je u izreci presude smanjen broj učinjenih radnji okrivljenog, što je svakako za njega povoljnije. Dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u redovnom krivičnom postupku sud nije postupao protivno odredbi člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a s`obzirom da je postupao u svemu, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima propisanim Zakonikom o krivičnom postupku.

Iz napred navedenih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje je ukazano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.F., Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/2011), odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                               Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                    Dragiša Đorđević, s.r.