Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Gačić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje, ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Gačić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u odnosu na precizirani optužni akt, prvostepeni sud pogrešno pravno kvalifikovao predmetno krivično delo kao delo poreske utaje iz člana 225. stav 1. KZ. Prema stavu odbrane, u konkretnom slučaju je prema utvrđenom činjeničnom stanju i radnji izvršenja opisanoj u izreci prvostepene presude trebalo primeniti član 173.a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPP-a), koji je prestao da važi, zbog čega je okrivljenog trebalo osloboditi krivične odgovornosti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako je iste odbrana okrivljenog isticala i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 3. stav tri i četiri, dao dovoljne i jasne razloge, te Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, iznete razloge u svemu prihvata i na iste upućuje.

Sem toga, odredba člana 173. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/2002, 84/2002 – ispr, 23/2003 – ispr, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 i dr. zakon, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 61/2007 i 20/2009), prestala je da važi 11.09.2009. godine, danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009), iz čega jasno proizilazi da ova odredba nije važila ni u vreme izvršenja krivičnog dela – 15.01.2015. godine, za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i činjenične zaključke suda u vezi načina poslovanja okrivljenog i iskazivanja prometa u poreskoj prijavi, a imajući u vidu da, prema stavu odbrane, o tome postoji dokaz, o čemu se izjasnio i svedok BB, koji je knjigovođa u preduzeću okrivljenog. Na opisani način, po stavu ovog suda, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Navodima da je okrivljeni oglašen krivim da je predmetno krivično delo izvršio 15.01.2015. godine, iako je nesporno utvrđeno da je ono učinjeno u decembru 2014. godine, te da je nejasno obrazloženje presude u delu u kome se navodi da promet nije proknjižen u knjigovodstvu preduzeća i da nema dokaza da je roba nabavljena, branilac okrivljenog suštinski označava i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić