Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Marka Vrućinića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se prvostepena presuda zasniva na dokazima na kojima se po zakonu nije mogla zasnovati i to na dva zapisnika o prepoznavanju od strane tada osumnjičenih AA i BB i zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 31.07.2019.godine. Na ovaj način, branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Navedeno branilac obrazlaže time da osumnjičeni AA i BB pre vršenja prepoznavanja, nisu opisali lice koje prepoznaju shodno odredbi člana 90. ZKP i što su u kasnijem toku postupka ispitani u svojstvu svedoka, iako po zakonu jedno lice u istom postupku ne može imati procesne uloge i osumnjičenih i svedoka.

Suprotno navodima branioca, u odnosu na zapisnike o prepoznavanju, nije učinjena povreda odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer pravosnažne presude nisu zasnovane na tom dokazu.

Isti navodi zahteva, istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Marka Vrućinića-advokata Marka Kljajevića, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu K.br.469/19 od 12.07.2022. godine. Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani tri, treći stav svoje odluke Kž1 br.1092/22 od 13.12.2022. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje, odnosno da se pobijane presude ne zasnivaju na zapisnicima o prepoznavanju osumnjičenih AA i BB.

Branilac zatim ističe da je suprotno odredbi člana 158.ZKP izvršen pretres stana na ..., ulica ..., jer nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za pretres stana bez naredbe. Ovo iz razloga što su pretresanju stana, kao svedoci, prisustvala dva punoletna građanina koja su potpisala zapisnik o pretresanju stana, što nije predviđeno odredbom člana 158. stav 1. ZKP, odnosno u slučaju pretresanja stana bez naredbe, dok je ocenu zakonitosti navedenog pretresa dala sudija za prethodni postupak tek po proteku sedam meseci od preduzete radnje i nakon što je okončana istraga. Branilac zatim ukazuje i da je prvostepeni sud pogrešno protumačio da je policija nakon izvršenog pretresa obavestila sudiju za prethodni postupak shodno članu 160. ZKP, jer takav akt ne postoji, već je nakon vraćanja optužnice u fazu istrage, zamenik javnog tužioca dostavio spis sudiji za prethodni postupak. Na kraju, branilac još navodi da policija prilikom preduzimanja navedene radnje, shodno odredbi člana 156.stav 2.ZKP nije okrivljenog poučila o pravu da uzme branioca i da ima pravo da prisustvuje dokaznoj radnji, stavlja predloge i prigovore na izvedenu radnju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Vrućinića, advokata Marka Kljajevića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Pretres stana u ulici ... je obavljen dana 31.07.2019. godine, od strane inspektora PS Zemun, uz saglasnost držaoca stana. Ovo je konstatovano u potvrdi o ulasku u stan i druge prostorije PS Zemun, koju je potpisao okrivljeni Marko Vrućinić, bez primedbi, kao i u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija PS Zemun, gde je konstatovano i prisustvo dva punoletna građanina, koji su pored okrivljenog i ovlašćenog službenog lica, potpisali zapisnik, te i u izveštaju o izvršenom pretresanju stana bez naredbe PS Zemun Ku broj 10715/19 od 01.08.2019. godine.

Odredbom člana 158. stav 1.tačka 1) ZKP, koja je kao osnov pretresanja označena u svim pomenutim ispravama, je propisano da javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno, bez naredbe suda ući u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije. Stavom 3. istog člana je propisano da ako je nakon ulaska u stan i druge prostorije preduzeto pretresanje, o ulasku u prostorije i izvršenom pretresanju bez naredbe suda i prisustva svedoka biće sačinjen zapisnik u kome će se naznačiti razlog ulaska i pretresanja.

Kako je pretres stana izvršen uz saglasnost držaoca stana, koja je uslov primene člana 158. stav 1.tačka 1) ZKP-pretresanje stana bez naredbe suda, a držalac je bez primedbi potpisao zapisnik, to je radnja pretresanja preduzeta u skladu sa odredbom člana 158. ZKP, a činjenica da su toj zakonitoj radnji prisustvovala i dva punoletna lica koja su potpisala zapisnik kao svedoci, ne čini radnju nezakonitom.

Istog dana, nakon završenog pretresanja stana, sačinjen je izveštaj, koji je naslovljen sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu i taj izveštaj je dostavljen javnom tužiocu uz krivičnu prijavu.

Odredbom člana 160.ZKP je propisano da kad javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica bez naredbe o pretresanju, dužna su da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji za prethodni postupak koji ceni da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje.

Smisao zakonske odredbe člana 160. ZKP je verifikovanje zakonitosti pretresanja stana kroz procenu postojanja uslova za pretresanje stana bez naredbe. Sudija za prethodni postupak je dužan da proceni da li su ispunjeni uslovi za pretresanje, što je sudija za prethodni postupak i učinila i o tome dopisom obavestila Više javno tužilaštvo dana 04.03.2020. godine. Budući da je od strane sudije za prethodni postupak konstatovana ispunjenost uslova za pretresanje stana bez pismene naredbe i pravilnost primene člana 158.stav 1.tačka 1) ZKP u trenutku kada je ta radnja preduzeta, time je potvrđena zakonitost navedene radnje, na koju ne utiče protek vremena između izvršene radnje i dostavljanja sudijskog izveštaja javnom tužiocu.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane i navode zahteva u delu da je povređena odredba člana 156. stav 2.ZKP, iz razloga što okrivljeni prilikom pretresa stana nije poučen o pravu da uzme branioca i da ima pravo da prisustvuje dokaznoj radnji, stavlja predloge i prigovore na izvedenu radnju, s obzirom da je pretresanje izvršeno u skladu sa odredbom člana 158.ZKP, dok se primena odredbe člana 156.stav 2.ZKP vezuje za radnju pretresanja na osnovu naredbe.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zato što su razlozi koje prvostepeni sud navodi u presudi o činjenicama koje su predmet dokazivanja nejasni i u znatnoj meri protivrečni i o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude i izreci presude, kao i zbog povrede zakona iz člana 75.ZKP, jer prilikom saslušanja u policiji okrivljenom nije omogućeno da pozove svog izabranog branioca, advokata Marka Kljajevića. Kako navedene povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud u ocenu navedenih povreda, nije upuštao.

U ostalom delu zahteva, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama, a što takođe ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se ovaj sud ni u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Zbog svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je odbijen kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić