Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5658/13 od 14.11.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.V. a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 45K 3644/12 od 14.06.2013. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.V., adv. D.L.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) i to konkretno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5. ZKP-a, sa obrazloženjem da je glavni pretres održan u odsustvu okrivljenog iako je njegovo prisustvo na glavnom pretresu obavezno, pa je na taj način povređeno pravo okrivljenog na odbranu, te povrede ljudskih prava i sloboda okrivljenog zagarantovanih Ustavom Republike Srbije ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (član 485. stav 1. tačka 3. ZKP-a), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud iz napred navedenih razloga usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i saglasno odredbi člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP-a ukine u celini presudu i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, dakle, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog D.V. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredbe člana 438. stav 1. tačka 5. ZKP-a, koja povreda, ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a.

Nadalje, prema odredbi člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP-a, zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, u kom slučaju se shodno odredbi člana 484. ZKP-a uz zahtev za zaštitu zakonitosti mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su donošenjem prvostepene i drugostepene presude povređena prava na odbranu okrivljenog zajemčena članom 33. Ustava Republike Srbije, ali uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda, pa iz tih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda podneti zahtev nema propisani sadržaj, zbog čega je i u tom delu na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP-a, isti odbačen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.