Navedenom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 8. ZKP, okrivljena AA obavezana je da oštećenima nadoknadi troškove krivičnog postupka na ime nagrade i nužnih izdataka punomoćnika, čija visina će biti određena posebnim rešenjem, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je, na osnovu člana 264. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 9. ZKP, okrivljena oslobođena plaćanja sudskog paušala, dok drugih troškova krivičnog postupka nije bilo.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 520/23 od 17.10.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1539/21 od 24.02.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Siniša Milić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 5) ZKP a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i pogrešno i nepotpuno činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane odluke preinači, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu, da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, a da o sednici veća obavesti podnosioca zahteva.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u konkretnom slučaju ne radi o krivično-pravnoj već o obligaciono-pravnoj stvari, s obzirom da svako protivpravno postupanje ne mora nužno imati obeležja krivčinog dela i podrazumevati krivični progon, a u osuđujućoj presudi nije navedena radnja činenja ili nečinenja koju je okrivljena preduzela da bi navela oštećenog da nešto učini na štetu svoje imovine.

Odredbom člana 208. stav 1. KZ, propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je okrivljena AA, u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci te presude, u stanju uračunljivosti, svesna svoga dela i htela njegovo izvršenje, svesna zabranjenosti dela u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, lažnim prikazivanjem činjenica dovela u zabludu oštećenog BB i oštećeno privredno društvo „Agro Bačka“ iz Kaća, koga zastupa BB i time ga navela da na štetu svoje imovine učine nešto i to na sledeći način: kao prodavac zaključila je ugovor o prodaji sa oštećenima kao kupcima i to sa oštećenim BB zaključila ugovor o prodaji nepokretnosti čiji je predmet prodaje bila zemlja u ..., njiva treće klase površine 49ari i 55m2 i njiva četvrte klase površine 9ari i 8m2 na parceli broj .., upisana u list nepokretnosti broj .. K.O. ..., za ugovorenu cenu od 6.500,00 evra koju cenu je oštećeni isplatio u celosti, a sa oštećenim D.O.O. „Agro Bačka“ iz Kaća koga zastupa BB zaključila je ugovor o prodaji nepokretnosti zemlje u ..., njive prve klase u površini 59ari i 47m2 na parceli .. upisane u list nepokretnosti broj .. K.O. ..., za ugovorenu cenu od 1.000.000,00 dinara, koju cenu je oštećeni isplatio u celosti, a istu zemlju koju je okrivljena prodala oštećenima, je okrivljena već bila prodala 20.08.2010. godine licu, VV.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude jasno proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljena AA oglašena krivom-da je kritičnom prilikom postupala u stanju uračunljivosti, svesna svoga dela i da je htela njegovo izvršenje i bila svesna zabranjenosti dela, kao i da je u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist koja prelazi preko 1.500.000,00 dinara lažnim prikazivanjem činjenica, zemlju koju je već prodala licu VV 20.08.2010. godine, dovodeći u zabludu oštećenog BB i oštećeno privredno društvo D.O.O. „Agro Bačka“ iz Kaća, koga zastupa BB da predmetna zemlja nije već prodata, navela oštećene da na štetu svoje imovine zaključe ugovor o prodaji nepokretnosti i kao kupci isplate kupoprodajne cene u celosti. Iz navedenog razloga navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da u radnjama okrivljene AA nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašena krivom i da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da nižestepeni sudovi nisu pravilno cenili postupanje oštećene, da nisu cenjene okolnosti pod kojima je okrivljena prethodno zaključila fiktivan ili simulovan ugovor sa VV, da nije cenjena uloga trećih lica u ovom odnosu, da nije postojao subjektivni osećaj da je oštećeni BB prevaren, da je okrivljena žrtva lakomislenosti, da na strani okrivljene nije postojao umišljaj na šta ukazuje nedostatak obrazovnog kapaciteta okrivljene da shvati značaj svojih postupaka, da je okrivljena postupala u stvarnoj zabludi uverenju da parcele prodaje kao nesporni vlasnik, da okrivljena nije obatila pažnju na postojanje fiktivnog ugovora, jer VV pune dve godine od ugovaranja nije preduzeo ni jednu aktivnost da realizuje simulovani pravni posao, što bi okrivljenoj moglo skrenuti pažnju na protipravnost dalje prodaje, da je oštećeni propustio da položi kaparu do dana overe ugovora i time obezbedi eventualno bolju pravnu sigurnost, već je punu cenu samoinicijativno platio par meseci pre nego što je zahtevao overu ugovora, pa kako radnja izvršenja krivičnog dela prevare nije ostvarena samo prouzrokovanjem štete, u konkretnom slučaju se radi o obligacionom odnosu.

Po nalaženju Vrhovnog suda iznetim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama (član 440. ZKP), što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s. r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić