Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1), dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je bitan element bića krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, količina opojne droge koja, da bi postojalo ovo krivično delo, mora biti određena ili odrediva, a ne opojna droga u tragovima. Kako u ovom slučaju nije konkretno utvrđena količina opojne droge, pri čemu neovlašćeno držanje „tragova“ supstanci, koje su proglašene za opojne droge, nije inkriminisano, niti tragovi, sami po sebi, mogu predstavljati „manju količinu“ opojne droge, koja je podobna za upotrebu, to, prema stavu odbrane, u radnjama okrivljenog ne postoji bitan element krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 246a stav 1. KZ, propisano je da krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga čini onaj ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Prema izreci pravnosnažne presude okrivljeni je u vreme i na mestu označenom u izreci presude, u uračunljivom stanju, svestan da je njegovo delo zabranjeno, neovlašćeno u manjoj količini za sopstvenu upotrebu držao supstance i preparate koji su proglašeni za opojne droge, tako što je u džepu trenerke držao praškastu supstancu u kojoj je utvrđeno prisustvo opojne droge heroin, koja se nalazila u jednoj PVC kesici, da bi u trenutku kada je ugledao patrolu Policijske uprave Jagodina u sastavu navedenih policijskih službenika, koji su krenuli ka njemu, kako bi izvršili njegov pregled, budući da im je bio poznat od ranije, počeo da beži i istovremeno iz džepa trenerke izvadio PVC kesicu iz koje se prosula opojna droga na asfalt, a kada ga je sustigao policijski službenik BB od okrivljenog je oduzeta kesica uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, pri čemu je okrivljeni bio svestan svoje radnje, hteo njeno izvršenje kao i nastupanje zabranjene posledice.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i to, kako objektivna, koja se odnose na radnju izvršenja – neovlašćeno držanje za sopstvenu upotrebu u manjoj količini opojne droge, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji je obuhvatao i svest o zabranjenosti dela.

Pored iznetog, po oceni ovoga suda, u činjeničnom opisu dela u izreci presude jasno je i dovoljno opredeljeno da je objekt radnje izvršenja dela opojna droga u manjoj količini (praškasta supstanca u kojoj je veštačenjem utvrđeno prisustvo opojne droge heroin, koja se nalazila u jednoj PVC kesici), a ne tragovi opojne droge, jer su ti tragovi ostali na PVC kesici pošto ju je okrivljeni bežeći od policije odbacio od sebe i opojna droga se prosula, kojom radnjom okrivljenog je onemogućeno utvrđivanje tačne količine opojne droge u konkretnom slučaju. Međutim, imajući u vidu veličine PVC kesice u kojoj je bila upakovana očigledno je da se radilo o maloj količini.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se presuda zasniva na dokazima koji su pribavljeni na nezakonit način. Kao nezakonit dokaz branilac, najpre, označava zapisnik o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 02.04.2019. godine u kome je naznačeno da je zahtev za obavljanje fizičko-hemijskog veštačenja dostavilo OKP PU Jagodina, a da se u spisima predmeta ne nalazi nijedan akt nadležnog javnog tužioca kojim je policiji povereno postupanje u smislu člana 229. stav 4. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti navodi neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud prihvata razloge date na strani 2, u stavu 8. i na strani 3, u stavu 1. i 2. obrazloženja drugostepene presude, kao jasne i dovoljne i na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Prema navodima zahteva, pretresanje lica nije obavljeno u skladu sa odredbama ZKP-a – članom 159. i 160. jer se, bez obzira što ovlašćena službena lica mogu preduzimati potrebne mere da se obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz u smislu člana 286. stav 1. i 2. ZKP, u situaciji kada se radnja pretresanja lica vrši bez naredbe suda, mora pismenim putem, odnosno izveštajem obavestiti sudija za prethodni postupak, koji ceni da li su ispunjeni uslovi za pretresanje, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. U vezi sa tim, odbrana smatra da je sporna i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, jer su isti oduzeti na način suprotan odredbama ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da su ovlašćena službena lica OKP PU Jagodina, obavljajući operativnu delatnost dana 12.02.2019. godine uočili okrivljenog i da je isti, kada ih je ugledao, počeo da beži i tom prilikom iz džepa trenerke izvadio i odbacio od sebe jednu PVC kesicu čiji se sadržaj u vidu praškaste supstance prosuo. Navedena kesica sa tragovima praškaste supstance za koju je veštačenjem utvrđeno da sadrži opojnu drogu heroin, je od okrivljenog oduzeta uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PU Jagodina od 12.02.2019. godine, koju je okrivljeni bez primedbi potpisao, kao i ovlašćeno službeno lice policije.

Dakle, u konkretnom slučaju nije preduzeta radnja pretresanja okrivljenog da bi se primenjivale odredbe Zakonika o krivičnom postupku o pretresanju lica, već su ovlašćena službena lica policije u skladu sa svojim ovlašćenjima u predistražnom postupku prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP, na osnovu člana 150. ZKP, sačinili potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od 12.02.2019. godine, povodom pronalaska predmeta – odbačene kesice sa opojnom drogom od strane okrivljenog u prisustvu policije, koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti, odnosno predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, predmetna potvrda o privremeno oduzetim predmetima je proistekla iz zakonitog postupanja policije iz kog razloga ista ni sama po sebi niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama ZKP, odnosno ne predstavlja dokaz koji nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac obrazlaže i navodima zahteva da je sud nepravilno primenio odredbe zakona koje se tiču prava na odbranu time što nije odlučio o predlogu branioca da se iz spisa predmeta izdvoje zapisnici Kt 308/19 od 25.06.2020. godine i Kt 308/19 od 22.10.2020. godine o saslušanju policijskih službenika BB i VV, u svojstvu svedoka pred Osnovnim javnim tužiocem u Jagodini, bez obaveštavanja branioca, što ove dokaze takođe čini nezakonitim.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Osnovni javni tužilac u Jagodini na zapisniku Kt 308/19 od 25.06.2020. godine ispitao svedoka VV, a na zapisniku Kti 308/19 od 22.10.2020. godine i svedoka BB, bez prisustva branioca okrivljenog. Takođe iz spisa predmeta proizlazi da javni tužilac nije uputio poziv braniocu okrivljenog da prisustvuje ispitivanju navedenih svedoka.

Polazeći od navedenog i citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su iskazi svedoka BB i VV, dati pred Osnovnim javnim tužiocem u Jagodini na zapisnicima od 25.06.2020. godine i 22.10.2020. godine, pribavljeni suprotno odredbi člana 300. stav 1. ZKP. Međutim, oba navedena svedoka su ispitana na glavnom pretresu i to svedok BB, dana 03.08.2021. godine, a svedok VV dana 14.12.2021. godine, kom su prisustvovali okrivljeni i njegov branilac, čime je obezbeđena kontradiktornost postupka, odnosno data mogućnost okrivljenom i braniocu da postavljaju pitanja svedocima, koju je odbrana i koristila, tako da pravo na odbranu, suprotno navodima zahteva, u konkretnom slučaju nije narušeno. Kako su navedeni svedoci na glavnom pretresu izneli sva svoja saznanja o događaju u skladu sa zakonskom obavezom, a u okviru svedočenja i ponovili navode konstatovane u zapisnicima od 25.06.2020. godine i 22.10.2020. godine, to se, imajući u vidu jedinstvo ove dokazne radnje, njihovi prethodni iskazi dati pred javnim tužiocem ne mogu posmatrati kao posebni dokazi, jer isti čine celinu sa iskazima datim na glavnom pretresu, kojima su i konvalidirani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac neosnovano ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe i to da sud nije odlučio o izvođenju dokaza saslušanjem svedoka GG, što je takođe bio predlog odbrane, te da stoga stoji i povreda zakona iz člana 74. ZKP. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 74. ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, iznetim navodima ukazuje na povredu zakona iz člana 395. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 395. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić