Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Milene Rašić, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gvozdena Otovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br.573/22 od 22.11.2022. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž2.br.4/23 od 10.01.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 29.03.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Gvozdena Otovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br.573/22 od 22.11.2022. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž2.br.4/23 od 10.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br.573/22 od 22.11.2022. godine odbačen je kao nedozvoljen zajednički zahtev okrivljenog AA i njegovog branioca – advokata Gvozdena Otovića za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu 11K.br.330/20 od 09.02.2022. godine.

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Kž2.br.4/23 od 10.01.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br.573/22 od 22.11.2022. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Gvozden Otović, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 1, 2, 3, 4. i 5, člana 84, člana 163. stav 1, 2. i 3, člana 373. stav 1. i 3. i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 32. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači rešenja Osnovnog suda u Leskovcu Kv.br.573/22 od 22.11.2022. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž2.br.4/23 od 10.01.2023. godine tako što će dozvoliti ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu 11K.br.330/20 od 09.02.2022. godine.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog kao razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povrede odredaba člana 16. stav 1, 2, 3, 4. i 5, člana 84, člana 163. stav 1, 2. i 3. i člana 373. stav 1. i 3. ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog svojim navodima u obrazloženju zahteva osporava ocenu nižestepenih sudova o nepodobnosti predloženog dokaza da se na osnovu njega dozvoli ponavljanje krivičnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu 11K.br.330/20, isticanjem da je pogrešna ocena nižestepenih sudova da se ponavljanje krivičnog postupka traži zbog dokaza, odnosno činjenice koja je već bila predmet ocene suda u toku krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu 11K.br.330/20 od 09.02.2022. godine, obzirom da predloženi dokaz i to Uverenje Poreske uprave Filijala Vlasotince Grupa Crna Trava broj 031-437-06-00098/2018-K5CIE od 27.02.2018. godine, a koji je dostavljen sudu uz zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, po mišljenju branioca predstavlja novi dokaz, odnosno novu činjenicu koja sama za sebe ili u vezi sa ranije izvedenim dokazima ili činjenicama očigledno može dovesti do odbijanja optužbe ili oslobođenja od optužbe okrivljenog, pošto iz ovog dokaza proizilazi nesumnjiv zaključak da je poreski obveznik BB, vlasnik preduzetničke radnje BB PR završni građevinski radovi „VV“ Crna Trava, izmirio sve dospele obaveze javnih prihoda koje se vode kod te filijale zaključno sa 27.02.2018. godine, te da je shodno tome nalaz i mišljenje veštaka lažan, zbog čega je po stavu odbrane ovaj dokaz očigledno podoban da se na osnovu njega dozvoli ponavljanje krivičnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu 11K.br.330/20 i za navedeno branilac daje sopstvene razloge koji su drugačiji od razloga datih u pobijanim rešenjima.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažna rešenja pobija zbog povreda odredaba člana 16. stav 1, 2, 3, 4. i 5, člana 84, člana 163. stav 1, 2. i 3. i člana 373. stav 1. i 3. ZKP, te zbog pogrešne ocene o podobnosti predloženog dokaza za ponavljanje krivičnog postupka od strane nižestepenih sudova, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u podnetom zahtevu ne ukazuje u čemu se tačno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno koji konkretno dokaz je po njegovom mišljenju nezakonit i u čemu se tačno sastoji njegova nezakonitost, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Takođe, branilac okrivljenog zahtev podnosi i zbog povrede odredbe člana 32. Ustava Republike Srbije, isticanjem da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja okrivljenom povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić