Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, delimično je dosuđen imovinskopravni zahtev ošt. BB, pa je okrivljena obavezana da oštećenom isplati iznos od 371.077,88 dinara, u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, dok je za višak imovinskopravnog zahteva preko dosuđenog iznosa, a do traženog od 6.800 evra, oštećeni upućen na parnicu.

Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljena je obavezana da naknadi troškove krivičnog postupka i to Osnovnom sudu u Somboru na ime veštačenja iznos od 20.555,00 dinara i troškove sudskog paušala u iznosu od 10.000,00 dinara, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 745/24 od 28.11.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca OJT u Somboru i branioca okrivljene AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljene AA, advokat Branislav Šokac, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 11) ZKP u vezi sa stavom 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, člana 397. stav 6. ZKP, člana 15. stav 2. ZKP, član 16. stav 2. tačka 2. ZKP, člana 440. stav 1. i 2. ZKP, člana 460. stav 1. ZKP, kao i člana 1. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ukine pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo.

- branilac okrivljene AA, advokat Branko Munižaba, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP (člana 16. i člana 82., 83., 84. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, odnosno predmet dostavi parničnom odeljenju kao stvarno nadležnom ili da obustavi postupak jer je u pitanju presuđena stvar.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Branislava Šokca je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Branka Munižabe, nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA, advokat Branislav Šokac, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. S tim u vezi navodi, da javni tužilac u toku celog krivičnog postupka optužnim aktom nije teretio okrivljenu da je prevarom od oštećenog uzela novčani iznos od 40.000,00 dinara i to u periodu januara i februara 2019. godine, pa je sud unoseći u izreku prvostepene presude ovakve činjenične navode, koje ne sadrži optužni akt, prekoračio optužbu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Branislava Šokca, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva i izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene i krivične sankcije.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, s obzirom da je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, s obzirom da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice – okrivljenu AA i na krivično delo za koje je optužena – prevara iz člana 208. KZ. Time što je u izreci presude naveden novčani iznos koji predstavlja pribavljenu protivpravnu imovinsku korist koju je stekla okrivljena, a koji iznos je proizašao iz utvrđenog činjeničnog stanja tokom sprovedenog postupka i koji je omanji od iznosa navedenog u optužnom predlogu OJT Sombor Kto 199/21 od 02.04.2021. godine, preciziranom na glavnom pretresu dana 24.01.2024.godine, nije prekoračena optužba. Kako je sud u toku postupka utvrdio da je pribavljena manja protivpravna imovinska korist, time je faktički stavljena na teret manja količina kriminalne aktivnosti okrivljenoj, jer je okrivljena oglašena krivom za krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ, a ne za krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je optužena i za koje delo je propisana stroža kazna, pa se stoga u konkretnom slučaju ne može govoriti o prekoračenju optužbe od strane suda pobijanom pravnosnažnom presudom i činjenju bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljene, advokat Branislav Šokac.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljene, advokat Branislav Šokac, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali ne navodi u čemu se navedene povrede sastoje, pa u tom delu zahtev nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP. Stoga se Vrhovni sud u ocenu ovih povreda nije upuštao.

Takođe, branilac okrivljene, advokat Branislav Šokac, ističe povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koje povrede Vrhovi sud nije razmatrao, s obzirom da nije reč o razlozima iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Pored toga, branilac okrivljene, advokat Branislav Šokac, u zahtevu ističe da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno, interpretirajući šta je oštećeni u svojim iskazima tokom postupka isticao, od koga je pozajmljivao novac, te da po navodima odbrane, nikada nije isticao da je novac pozajmio od svedoka VV, kako bi ga dao okrivljenoj. Takođe, branilac citira iskaze svedoka oštećenog, njegove supruge i ćerke koji su svi ispitani tokom postupka, osporava navode iskaza oštećenog, te daje sopstveno tumačenje izvedenih dokaza i ispitanih svedoka. Međutim, opširna analiza iskaza ispitanih svedoka, tumačenja branioca u pogledu činjenica ko je podizao kredite i kome je novac vraćan, predstavlja osporavanje činjenica koje su na osnovu izvedenih dokaza utvrđene, kao i dokazne snage istih, odnosno osporavanje činjeničnog stanja u smislu člana 440. ZKP, koju povredu Vrhovi sud nije cenio, kao ni povrede odredaba člana 397. stav 6. ZKP, člana 15. stav 2. ZKP, člana 16. stav 2. tačka 2. ZKP, člana 460. stav 1. ZKP, kao i člana 1. stav 1. ZKP, s obzirom da nije reč o razlozima iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Branilac okrivljene AA, advokat Branislav Munižaba, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ističe povrede zakona iz člana 16., člana 82., 83. i 84. ZKP, odnosno ističe članove zakona koji regulišu kako se prikupljaju dokazi tokom postupka, kako se dokazuju činjenice u postupku, te šta predstavlja nezakonite dokaze. Pored toga, ističe povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ali ovu povredu obrazlaže navodima, da je sud trebalo da spoji ovaj krivični postupak sa drugim koji se vodio protiv iste okrivljene za istovrsno krivično delo, odnosno ističe povredu člana 30. ZKP. Takođe, branilac ističe i prigovor stvarne nenadležnosti suda, u smislu odredbe člana 34. ZKP, te da se radi o građanskopravnom odnosu, a ne krivičnom postupku. Pored toga, u podnetom zahtevu branilac osporava utvrđeno činjenično stanje, ističući da je tokom postupka utvrđeno da je oštećeni ličnost koja ima problema u pogledu koncentracije i pažnje, kao i da je u pitanju obligacionopravni odnos, kao i da je ostalo nejasno u pogledu umišljaja koje razloge je sud dao u svojoj odluci. Osim toga, tokom postupka nisu utvrđivane odlučne činjenice da je okrivljena bila solventna, iz čega proizlazi da branilac osporava utvrđeno činjenično stanje u smislu člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16., člana 82., 83. i 84. ZKP, člana 30. ZKP i 34. ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Branka Munižabe, ocenio kao nedozvoljen.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Branislava Škorca, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u stavu I izreke presude i zahtev odbio kao neosnovan, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Branka Munižabe je odbacio, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u stavu II izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković