Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 170/24 od 17.12.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Šidu K 18/24 od 16.04.2024.godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Radovana Novaković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude u celini i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili preinačiti pobijanu drugostepenu presudu, tako što će usvojiti žalbu i doneti oslobađajuću presudu za okrivljenog.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, navodima da je radnja krivičnog dela za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim izvršena u inostranstvu, odnosno u gradu Vićenci u Italiji, pa je sud trebalo da primeni odredbe čl. 8. i čl. 10. KZ, odnosno da se krivično gonjenje može preduzeti samo ako se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo učinjeno, osim kada postoji odobrenje Vrhovnog javnog tužioca ili kada je to propisano međunarodnim ugovorima. Kako u konkretnom slučaju sud nije utvrdio da se za krivično delo kažnjava i po zakonu zemlje u kojoj je delo učinjeno, niti je sud utvrdio da postoji odobrenje Vrhovnog javnog tužioca, kao ni međunarodni ugovor, time je učinjena povreda odredbe čl. 438. stav 1. tačka 7) ZKP, odnosno ne postoji optužba ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenje nadležnog organa.

Iznete navode zahteva, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici Odeljenje u Šidu, podneo optužni predlog KT 54/23 od 14.11.2023. godine, protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz čl. 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kao i da je do kraja postupka zastupao optužbu protiv okrivljenog.

Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu ( „Sl. Glasnik RS“, br.10/2023) propisano je da je javno tužilaštvo jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom, dok je članom 12. istog zakona propisan način na koji su nosioci javnotužilačke funkcije dužni da vrše navedenu funkciju. Javni tužilac je ovlašćen da podiže i zastupa optužbu pred nadležnim sudom, za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti, u smislu člana 43. stav 2. tačka 5) ZKP.

Shodno iznetom, u vreme podnošenja i zastupanja optužnog akta – optužnog predloga OJT u Sremskoj Mitrovici Odeljenje u Šidu KT 54/23 od 14.11.2023. godine, javni tužilac je bio ovlašćeni tužilac za postupanje po istom, s obzirom da je u pitanju krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a imajući u vidu da je optužnim aktom okrivljenom – državljaninu RS, stavljeno na teret da je krivično delo preduzeo dana 15.01.2023. godine na graničnom prelazu Batrovci, kada je imao u svom posedu lažnu javnu ispravu nabavljenu radi upotrebe, na izlazu iz Republike Srbije, te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ističe da su sud i tužilaštvo pogrešno zaključili da je mesto izvršenja krivičnog dela u Republici Srbiji, te ističe da je krivično delo izvršeno u Italiji, odnosno polemiše sa pitanjem mesne nadležnosti, kao i sopstvenim tumačenjem navedenih odredbi, odnosno povredom člana 8. i 10. KZ. Pored toga, branilac se u zahtevu bavi opširnom analizom ovog krivičnog dela, gde je okrivljeni nabavio radi upotrebe lažnu javnu ispravu – falsifikovanu vozačku dozvolu, te kako je sud utvrdio odlučne činjenice koje se tiču mesta i vremena izvršenja krivičnog dela, kao i gde je posledica nastupila, te izvodi zaključke da u konkretnom slučaju nije postojala namera okrivljenog da izvrši navedeno krivično delo, na koji način branilac ističe povredu odredaba člana 440. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je povređena odredba člana 425. ZKP, navodima da presuda nije javno objavljena i da je izvornik presude unet naknadno u zapisnik, a ne na glavnom pretresu.

Imajući u vidu da povreda odredbe člana 8. i 10. KZ, kao i povreda odredbe člana 440. ZKP i člana 425. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković