- advokat Petar Paunović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine; i

-advokat Predrag Tomović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su neosnovani u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni i nemaju propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Petar Paunović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju nije nastupila posledica krivičnog dela nasilničko ponašanje u vidu težeg remećenja javnog reda i mira, niti izreka presude sadrži njen opis. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da je za postojanje navedene posledice predmetnog krivičnog dela, kojim se štiti javni red i mir, a ne integritet pojedinca, potrebno da su nasilničkim ponašanjem, koje se vrši u prisustvu neodređenog broja lica – građana, kod tih lica, a ne samo kod oštećenog, izazvana neprijatna osećanja poput straha ili nesigurnosti. Po stavu odbrane, to što se događaj odvijao na javnom mestu – u kafiću i što su se nelagodna osećanja javila samo kod oštećenih VV (koja nije ni prisustvovala događaju) i BB, nije dovoljno za ostvarenje posledice krivičnog dela – teže remećenje javnog reda i mira, imajući u vidu da su se sva ostala lica, koja su bila prisutna na mestu događaja i to EE, ŽŽ i ZZ, u svojim iskazima izričito izjasnili da se tom prilikom nisu uplašili, niti uznemirili. Prema tome, sud, u konkretnom slučaju, navodi samo radnju drskog i bezobzirnog ponašanja, ali ne i jasnu razliku između remećenja javnog reda i mira i težeg remećenja javnog reda i mira.

Branilac okrivljenog, advokat Predrag Tomović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti takođe ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da u izreci presude uopšte nije navedena, odnosno opisana nijedna aktivna radnja, koja bi predstavljala radnju izvršenja dela okrivljenog AA, pri čemu on nije ni bio prisutan na licu mesta kada je okrivljeni GG isprskao inventar kafića. Pored iznetog, branilac u zahtevu, dalje navodi, da se predmetno krivično delo sastoji u ugrožavanju spokojstva građana ili remećenju javnog reda i mira, a ne u ugrožavanju spokojstva lica prema kome se vrši nasilje, kako to čine nižestepeni sudovi navodeći u izreci presude: „...što je izazvalo osećaj straha... kod oštećene BB i oštećene VV, koju je telefonom pozvala BB... što je još više uplašilo VV...“, dok sa druge strane svedoci ŽŽ i ZZ, navode da se nisu uplašili i osećali ugroženo, iz kojih razloga, po stavu odbrane, izreka presude ne sadrži ni posledicu krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir. Za postojanje ovog krivičnog dela zahteva se da je remećenje javnog reda i mira takve prirode i intenziteta da se može smatrati težim ili da je učinilac svojim radnjama značajnije ugrozio spokojstvo građana, dok je drsko i bezobzirno ponašanje, ono nepristojno ponašanje, koje u znatnoj meri odstupa od prihvaćenih pravila ponašanja, a obuhvata nasilničke postupke izražene u jačem stepenu, koji se mogu odnositi kako na ljude, tako i na određene objekte.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude, okrivljeni GG, DD i AA, u vreme bliže označenom u izreci presude, u prostorijama ugostiteljskog objekta „...“, u vlasništvu oštećene VV, po prethodnom dogovoru, sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, drskim i bezobzirnim ponašanjem teže remetili javni red i mir, na taj način što je najpre okrivljeni GG, ušao u navedeni ugostiteljski objekat noseći na leđima kantu za prskanje voća u kojoj je bila farba bele boje i istom isprskao celokupan inventar kafića, a zatim napustio objekat, da bi nakon nekoliko minuta u navedeni ugostiteljski objekat ušao okrivljeni DD i držeći mobilni telefon u ruci sa uključenim spikerfonom obratio se oštećenoj BB i prisutnim licima ŽŽ i ZZ rečima: „Slušajte, AA hoće nešto da vam kaže“, a zatim se okrivljeni AA preko uključenog spikerfona na mobilnom telefonu obratio sledećim rečima: „Slušajte, govori AA, ovo vam je odgovor na vašu tužbu, ovo je tek početak, kafić nikad neće raditi, imaćete problema, ovo je odgovor za tužbu i za Beograd“, gde je oštećena BB prepoznala glas okrivljenog AA, što je izazvalo osećaj straha i lične nesigurnosti kod oštećenih BB i VV, koju je telefonom pozvala BB i prenela joj reči okrivljenog AA, što ju je još više uplašilo, budući da je unazad nekoliko meseci neposredno od okrivljenog AA i posredno, dobijala uznemirujuće i preteće poruke, pri čemu su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno.

Polazeći od iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni AA, optužen i pravnosnažno oglašen krivim i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u drskom i bezobzirnom ponašanju i posledice dela, koja se ogleda u težem remećenju javnog reda i mira, tako i subjektivna obeležja, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, usmeren na izvršenje krivičnog dela u pitanju.

Po nalaženju ovog suda opisana radnja okrivljenog AA – obraćanje putem telefona prisutnima u kafiću sa ciljem zastrašivanja oštećene VV, koja je preduzeta po prethodnom dogovoru sa okrivljenima GG i DD, koji su prethodno po dogovoru s njim preduzeli napred navedene radnje posmatrano sveukupno sa radnjama ovih okrivljenih, sa kojima čine celinu, ima karakter drskog i bezobzirnog ponašanja usmerenog prema ljudima i imovini, koje u znatnoj meri odstupa od usvojenih pravila ponašanja, odnosno predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ.

Kako iz izreke presude proizlazi da se kritični događaj odigrao na javnom mestu – u kafiću, u popodnevnim časovima, u vreme kada je velika frekvencija ljudi, a u prisustvu zaposlenih i gosta kafića, da sam događaj nije kratko trajao, s obzirom na preduzete radnje, te da su radnjama okrivljenih izvršenim po prethodnom dogovoru oštećene prostorije navedenog ugostiteljskog objekta i izazvan osećaj straha i lične nesigurnosti kod oštećenih, to je, po oceni ovoga suda, na navedeni način došlo do ozbiljne posledice po javni red i mir, odnosno u pitanju je takvo remećenje javnog reda i mira, koje se po svojoj prirodi i intenzitetu smatra težim, što, dalje znači, da je radnjama okrivljenih prouzrokovana jedna od alternativno propisanih posledica krivičnog dela iz člana 344. stav 1. KZ. To što je u činjeničnom opisu dela u izreci presude navedeno da je usled drskog i bezobzirnog ponašanja okrivljenih izazvan osećaj straha i lične nesigurnosti kod oštećenih BB i VV, po nalaženju ovog suda, a nasuprot navodima zahteva, ne isključuje postojanje posledice dela u vidu težeg remećenja javnog reda i mira.

Sledstveno iznetom, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva branilaca da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33 KZ i da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva kojima branilac okrivljenog, advokat Petar Paunović, obrazlaže stav da u konkretnom slučaju nije nastupila posledica krivičnog dela iz člana 344. stav 1. KZ u vidu težeg remećenja javnog reda i mira iz razloga što kod ostalih lica prisutnih u kafiću nije izazvan osećaj straha i nesigurnosti, i što nema dokaza da je umišljaj okrivljenog bio usmeren prema neodređenom krugu lica, odbrana, po oceni ovoga suda, osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Petra Paunovića, pobijanom pravnosnažnom presudom je učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, time što je sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom kao jedinu otežavajuću okolnost cenio njegovu raniju osuđivanost, koja nije nesumnjivo utvrđena, budući da je odbrana pribavila i u žalbenom postupku na sednici veća priložila izveštaj iz kaznene evidencije za okrivljenog, prema kome je okrivljeni samo jednom osuđivan i to ne za delo iz oblasti nasilja.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, iznetim navodima zahteva ne ukazuje da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, već da je sud pogrešno utvrdio činjenicu koja utiče na odmeravanje kazne, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Petra Paunovića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, advokat Petar Paunović, dalje, navodi da je u donošenju drugostepene presude u veću učestvovala i sudija koja je odlučivala i po žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju pritvora i to posle donošenja prvostepene presude.

Iznetim navodima zahteva branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, s tim što istu ne konkretizuje, odnosno ne označava sudiju za koju smatra da je morala biti izuzeta od odlučivanja u drugostepenom postupku.

Branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva ističu i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne navode u čemu se ta povreda sastoji.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u delu koji se odnosi na navedene povrede zakona, nemaju propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva ne samo opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Vrhovni kasacioni sud prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretnu povredu zakona je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić