Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, nije prihvatio predlog branioca okrivljenog da u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a bude obavešten o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je uz primenu člana 604. ZKP-a, ocenio navode u zahtevu i našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su i prvostepena i drugostepena presuda donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, ukazujući da se iste zasnivaju na dokazu na kome se na osnovu odredaba ZKP-a presuda ne može zasnivati i to na iskazima oštećene M.M. i svedoka M.S. s`obzirom na to da je oštećena M.M. saslušana na glavnom pretresu, a da pre saslušanja nije poučena u smislu člana 94. stav 1. tačka 1. ZKP-a, kao i da je oštećena osoba zaostala u mentalnom razvoju i podložna uticaju autoriteta, zbog čega se prema navodima zahteva, radi o ličnosti koja zbog zaostalog duševnog razvoja nije mogla biti saslušana kao svedok, pogotovu ne bez prisustva stručnog lica.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iskaz oštećene M.M., saslušane u svojstvu svedoka na pretresu održanom pred drugostepenim sudom, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, nije dokaz na kome se po odredbama ZKP- a presuda ne može zasnivati.

Naime, načelnom odredbom člana 16. stav 1. ZKP-a propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, tim Zakonikom, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilom međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, a članom 84. stav 1. ZKP-a predviđa da se dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog Zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu koristiti u krivičnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iskaz oštećene M.M. koji je dala na glavnom pretresu održanom pred Apelacionim sudom u Beogradu nije nezakonit dokaz na kome se po odredbama ZKP-a presuda ne može zasnivati. Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je Apelacioni sud u Beogradu odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Zaječaru K 532/11 od 07.11.2012. godine našao da je žalbom osnovano ukazano da se presuda ne može zasnivati na iskazu oštećene M.M., jer ista tokom ispitivanja nije poučena da je oslobođena dužnosti svedočenja u smislu odredbe člana 94. stav 1. tačka 1. ZKP-a, s`obzirom da je oštećena u periodu ispitivanja pred prvostepenim sudom živela u trajnoj zajednici sa okrivljenim, formalno se još uvek nalazeći kod njega u hraniteljskoj porodici, zbog čega je doneta odluka da se na osnovu člana 377. stav 5. otvori pretres pred drugostepenim sudom u cilju otklanjanja iznetog propusta prvostepenog suda. Nadalje, u drugostepenom postupku je ponovo saslušan predstavnik komisije sudskih veštaka kao i oštećena M.M., koja prilikom ispitivanja nije poučena u smislu odredbe člana 94. stav 1. tačka 1. ZKP-a s`obzirom da ista više ne živi u trajnoj zajednici sa okrivljenim, jer se već duži period nalazi u drugoj hraniteljskoj porodici, pa su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da iskaz oštećene M.M. predstavlja nezakonit dokaz, jer ista pre ispitivanja nije poučena u smislu odredbe člana 94. stav 1. tačka 1. ZKP-a. Nadalje, prilikom ocene iskaza oštećene, drugostepeni sud je imao u vidu nalaz i mišljenje komisije sudskih veštaka koji se odnosi na oštećenu kao i iskaz predstavnika te komisije, sudskog veštaka J.M., ispitane na glavnom pretresu u drugostepenom postupku kao i iskaz ovog veštaka datog u prvostepenom postupku na osnovu koga je utvrđeno da ne postoji mogućnost da je oštećena izmislila kritični događaj, pa se zahtevom branioca okrivljenog neosnovano ističe da oštećena zbog zaostalog duševnog razvoja nije mogla biti saslušana kao svedok i da se s`toga na njenom iskazu presuda, prema odredbama ZKP-a, ne bi mogla zasnivati.

Dakle, suprotno navodima zahteva ovaj dokaz nije pribavljen protivno članu 16. stav 1. ZKP-a i samim tim isti može biti korišćen u krivičnom postupku.

Branilac okrivljenog iako u zahtevu za zaštitu zakontiosti navodi da i iskaz svedoka M.S., predstavlja nezakonit dokaz na kome se po odredbama ZKP-a presuda ne može zasnivati, u zahtevu ne daje razloge zbog čega nalazi da je u pitanju nezakonit dokaz, već u suštini osporava njegovu validnost, pa se zahtev branioca okrivljenog u delu u kome se poziva na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a ocenjuje kao neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtevom pobija navedene presude i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 4. ZKP-a ističući da su na štetu okrivljenog povređene odredbe Zakona o uračunavanju oblika lišenja slobode predviđene članom 63. stav 1. KZ-a imajući u vidu da je okrivljeni u periodu od 28.05.2012. do 15.06.2012. godine boravio u zatvorenoj ustanovi na psihijatrijskom posmatranju a u vezi predmetnog krivičnog dela tako da i je i taj vremenski period morao biti uračunat okrivljenom u izrečenu kaznu zatvora. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da povreda zakona iz člana 439. tačka 4. ZKP-a nije razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen. Vrhovni kasacioni sud napominje, da, ako se pojavi sumnja u dozvoljenost izvršenja sudske odluke ili o računanju kazne, ili ako u pravnosnažnoj presudi ili rešenju koji odgovara presudi nije odlučeno o uračunavanju pritvora ili ranije izdržanoj kazni ili uračunavanje nije pravilno izvršeno, o tome će odlučiti posebnim rešenjem sud koji je sudio u prvom stepenu u smislu člana 278. stav 1. ZKP-a.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                             Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                         Janko Lazarević, s.r.