Pored toga, okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova branioca po službenoj dužnosti, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, čiju visinu će sud utvrditi posebnim rešenjem. Okrivljeni je oslobođen naknade troškova na ime paušalnog iznosa.

Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 217/22 od 09.01.2023.godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Živković, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je u konkretnom slučaju pogrešno primenjen zakon, jer činjenični opis dat u izreci presude ne sadrži elemente bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ. Branilac ističe da za postojanje ovog krivičnog dela nije dovoljno da postoji samo pretnja, već pretnja mora biti kvalifikovana, odnosno ozbiljna, konkretna i stvarna i takva da se njom u izgled stavlja tačno određeno zlo po život i telo oštećenog ili njemu bliskog lica. Pored postojanja pretnje po život i telo oštećenog ili njemu bliskog lica, za postojanje ovog krivičnog dela mora da postoji subjektivni osećaj ugrožene sigurnosti i straha kod oštećenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica i da će se kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine. Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećaju nesigurnosti.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tom je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, po nalaženju ovog suda, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja datog u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „u toku noći između 11.06.2022. i 12.06.2022. godine, u stanju uračunljivosti sa umušljajem...ugrozio sigurnost oštećenog BB, pretnjom da će napasti na život i telo njega ili njemu bliskih lica – njegove supruge, tako što je ...u centru sela, u toku verbalne rasprave sa oštećenim istom rekao da je zbog njega i njegovih prijatelja završio u zatvoru i da će zato da mu se osveti, te mu izgovorio reči psovke, a nakon kraćeg vremena, po povratku ka svojoj kući prošao pored kuće oštećenog i snažno lupio o ulaznu kapiju kuće“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Stoji činjenica da je u konkretnom slučaju oštećenom u izgled stavljeno da će mu se okrivljeni osvetiti, njemu ili bliskom licu, iako ne i na koji način, a posledica takve pretnje se ogleda u osećaju straha kod oštećenog, za svoj život i život svoje supruge. Upućena pretnja je objektivno podobna da ugrozi sigurnost oštećenog i usmerena je na to da izazove štetnu posledicu, a što je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, pa su stoga ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, analizira iskaz oštećenog, daje sopstveno tumačenje da kod oštećenog nije postojao subjektivni osećaj ugrožene sigurnosti i straha, te analizira tok događaja nakon sukoba okrivljenog i oštećenog, ističući da kritičnom prilikom nije pozvana policija, zatim navodi iskaz svedoka VV, te izvodi sopstvene zaključke da nije postojala ozbiljna pretnja, iznoseći sopstveno viđenje predmetnog događaja i utvrđeno činjenično stanje koje se razlikuje od onog opisanog u izreci pravnosnažne presude, na koji način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP. Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Živkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                               Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić