Navedenom presudom na osnovu člana 206. ZKP obavezan je optuženi M.M. da oštećenoj K. banci AD B. isplati imovinsko pravni zahtev u iznosu od 16.772,97 dinara. Istom presudom na osnovu člana 91. i 92. od optuženih M.M., B.S. i J.B. oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od ... dinara, a od optuženog M.M. oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od ... dinara, ... eura, ... AUD, ... CHD, ... SEK, … CHF, … GBP, … USD, ... dinara, ... evra, ... CHF, ... dinara i ... dinara.

Istom presudom na osnovu člana 196. stav 1. ZKP, obavezani su optuženi M.M., B.S. i J.B. da sudu solidarno nadoknade troškove krivičnog postupka u iznosu od 89.291,45 dinara.

Navedenom presudom na osnovu člana 348. stav 5. KZ, od optuženog M.M. oduzeti su pištolj CZ ..., kalibra 7,65 mm, sa 8 komada pripadajuće municije i pištolj CZ ... kalibra 9 mm F.br ... sa 6 komada pripadajuće municije.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 2819/13 od 06.11.2013. godine usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K br.1112/11 od 03.12.2012. godine u delu odluke o kaznama između ostalih, u odnosu na okrivljene M.M., B.S. i J.B. i to tako što je Apelacioni sud u Beogradu zadržao iz prvostepene presude kao pravilno utvrđene pojedinačne kazne i to okrivljenom M.M. za tri krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ kazne zatvora u trajanju od po 3 godine i 6 meseci i tri krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od dve godine i za svako krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ kazne zatvora u trajanju od po dve godine i za krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ kaznu zatvora u trajanju od tri godine, pa je okrivljeni M.M. osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od devet godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.08.2011. godine do 03.12.2012. godine, a u preostalom delu žalba javnog tužioca, kao i žalbe branioca okrivljenog M.M. odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac osuđenog M.M., advokat S.M. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati odgovarajućem sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog M.M. je neosnovan.

Branilac osuđenog M.M. u zahtevu navodi da je okrivljeni u policiji ucenjivan, da je njegovo priznanje u policiji iznuđeno, da zapisnik o saslušanju osumnjičenog sadrži formalne nedostatke jer je potpisan od strane lica koje u zapisniku nije navedeno da je postupalo u bilo kom svojstvu. Nadalje, policijski službenik P.Đ., koji je potpisao navedeni zapisnik, saslušan je na glavnom pretresu i izjavio je da je 80% siguran da je on sačinio zapisnik, što ovakvu službenu ispravu čini nezakonitom, i na koji način je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer se prvostepena i drugostepena presuda zasnivaju na nezakonitom dokazu. Nadalje, u zahtevu se navodi da je izabrani branilac okrivljenog M.M. namerno, ciljano i nezakonito sprečen od strane službenih lica da okrivljenom pruži stručnu odbranu u policiji, o čemu je posvedočio i zamenik VJT u Beogradu kod dežurnog istražnog sudije, a okrivljenom nije omogućeno da se javi roditeljima, čime su povređeni članovi 75. stav 1, 76. i 69. stav 1. tačka 3. ZKP i povređeno pravo na odbranu okrivljenog.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP branilac okrivljenog M.M. je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude na stranama 6 i 7, dao jasne i dovoljne razloge koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog M.M. kojima se ukazuje na povrede članova 75. stav 1, 76. i 69. stav 1. tačka 3. ZKP, jer iste ne predstavljaju povrede zakona koje su u smislu člana 485. stav 4. ZKP zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                               Dragiša Đorđević, s.r.