Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 36/23 od 31.01.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Novom Pazaru i branioca okrivljenog Senada Osmanlića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog Senada Osmanlića, advokat Zlatan Kurtović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačaka 1) ZKP u vezi člana 94.ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu ili preinači pobijane presude tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a osloboditi okrivljenog od optužbe za krivično delo iz člana 348. st. 5 u vezi st.1 KZ, kao i da u smislu odredbe člana 488. st.3. ZKP odloži izvršenje navedene presude do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Senada Osmanlića u zahtevu navodi da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati.

Kao nezakonite dokaze, branilac označava zapisnike o ranijem ispitivanju lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja, u smislu člana 94. st.1 ZKP i to svedoka BB i VV, braće okrivljenog, kao i svedoka GG, sina okrivljenog. Branilac ističe da su na glavnom pretresu održanom pred prvostepenim sudom, u smislu odredbe člana 406. st.1 tač.3 ZKP, pored ostalih dokaza, izvedeni dokazi čitanjem iskaza prethodno ispitanih svedoka BB, VV i GG, na kojim iskazima se, pored drugih izvedenih dokaza, zasniva pobijana presuda. Navedeni dokazi su nezakoniti jer se zapisnici o ranijem ispitivanju lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja (član 94. st.1. ZKP), kao što je slučaj u konkretnoj situaciji, ne smeju izvesti, odnosno pročitati, ukoliko navedena lica nisu pozvana na glavni pretres ili ukoliko su na glavnom pretresu izjavila da neće da svedoče. Kako navedeni svedoci nisu uredno pozvani na glavni pretres, a radi se o licima koja su oslobođena dužnosti svedočenja, to nisu postojali zakonski uslovi za čitanje njihovih iskaza.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nema bitne povrede odredaba krivičnog postupka na koju branilac okrivljenog ukazuje. Ovo stoga što je prvostepeni sud u obrazloženju presude ocenio iskaze navedenih svedoka kao neverodostojne, navodeći da su isti „pristrasni, neubedljivi, neargumentovani i nelogični.“ Ako se ima u vidu, da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji samo ako se presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, a u konkretnom slučaju, presuda se zasniva na drugim dokazima, to nije učinjena bitna povreda na koju branilac neosnovano ukazuje.

Prema tome, obzirom da pravnosnažne presude nisu zasnovane na iskazima navedenih svedoka, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su u pogledu navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, od strane Vrhovnog kasacionog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Senada Osmanlića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da prema rezultatima dokaznog postupka i činjeničnog opisa subjektivnih elemenata krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, ne proizilazi postojanje krivice, kao elementa krivičnog dela iz čl.14. KZ, odnosno umišljaja iz čl.25. KZ. Branilac ističe da radnje okrivljenog bez postojanja subjektivnih elemenata krivičnog dela i postojanja namere za lišenje života drugog lica, nisu mogle biti pravno kvalifikovane kao krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, već kao krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. KZ.

Odredbom člana 14. stav 1. KZ propisano da je krivično delo ono koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, dok je odredbom člana 22. stav 1. KZ propisano da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

U činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude je navedeno da je okrivljeni Senad Osmanlić, u vreme i na mestu opisanom u izreci „ u stanju uračunljivosti, svestan svojih dela čija izvršenja je hteo, uz istovremenu svest o zabranjenosti svojih dela, pokušao drugog da liši života....na taj način što je najpre došlo do verbalne rasprave zbog zagrađivanja parcele....nakon čega je okrivljeni Senad Osmanlić otišao do svoje kuće udaljene oko pedesetak metara od mesta događaja, uzeo pištolj....vratio se na lice mesta i sa udaljenosti od nekoliko metara, iz navedenog pištolja, u nameri da liši života oštećenog AA, ispalio jedan projektil u pravcu istog i pogodio ga u predelu stomaka nanevši mu teške telesne povrede opasne po život... a smrtna posledica nije nastupila usled adekvatne i brze lekarske intervencije“.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju radnja izvršenja precizno navedena - ispaljivanje projektila u predelu stomaka oštećenog, kao vitalnog dela tela, da je jasno opisana namera okrivljenog da oštećenog liši života, kao i svi elementi umišljaja – svest o delu i volja za izvršenje radnje, te shodno tome radnja pravilno pravno kvalifikovana kao krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ. Stoga su, po oceni ovog suda, neosnovani navodi branioca u zahtevu za zaštitu zakonitosti da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu teška telesna povreda iz člana 121. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog Senada Osmanlića da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u radnjama okrivljenog nema elemenata bića krivičnog dela iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, s obzirom da je okrivljeni kritičnom prilikom ispalio u pravcu oštećenog jedan projektil iz svog dvorišta u kome se u tom trenutku nalazio.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 348. stava 5. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, čini onaj ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. tog člana (vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljavajuće oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko – eksplozivna sredstva), za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa.

Imajući u vidu da je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni Senad Osmanlić „.. suprotno odredbi čl.5 Zakona o oružju i municiji, neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju za čije nabavljanje i držanje je imao odobrenje nadležnog organa...“, po nalaženju ovog suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja stiču se sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ.

Stoga su navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva kojima se osporavaju činjenična utvrđenja suda osporavanjem motiva za izvršenje krivičnog dela za koje se okrivljeni oglašen krivim, kao i svim onim što je usledilo nakon ispaljivanja prvog projektila, na koji način branilac zapravo ukazuje na povredu člana 440. ZKP, imajući u vidu da, shodno odredbi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, navedena povreda ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci presude, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić