Navedenom presudom odlučeno je da troškovi krivičnog postupka, u ovom delu, padaju na teret okrivljene BB, a da će, nakon pribavljanja podataka, o visini troškova biti odlučeno posebnim rešenjem, u skladu sa članom 262. ZKP.

Istom presudom shodno članu 258. stav 4. ZKP, oštećeni AA upućen je da istaknuti imovinskopravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 br 124/22 od 30.12.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Jagodini, žalba branioca okrivljenog AA i žalba branioca okrivljene BB, pa je presuda Osnovnog suda u Jagodini K br. 166/21 od 11.05.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Šeparac, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) 7) i 9) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi optužbe ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu radi ponovnog odlučivanja.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da oštećena BB nije podnela krivičnu prijavu, niti je prijavila AA kao izvršioca krivičnog dela, već je krivičnu prijavu podnela PU u Jagodini, a da zapisnici iz policije, ne prestavljaju formalne akte u krivičnom postupku, već operativne podatke u pojedinim fazama predkrivičnog postupka i ne mogu se smatrati izjavom oštećene date u krivičnom postupku, što je neophodan uslov za nastavljanje postupka za krivično delo za koje se goni po privatnoj tužbi. U zahtevu se dalje navodi da se oštećena BB pridružila krivičnom gonjenju, kao oštećena – žrtva krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ, pa je u odnosu na krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, tim pre što oštećena BB ni jednog trenutka nije radnje koje je preduzeo okrivljeni kvalifikovala kao krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. KZ, niti izjavila da preuzima krivično gonjenje za to krivično delo. Iz navedenog razloga nižestepeni sudovi su povredili odredbe krivičnog postupka o postojanju optužbe ovlašćenog tužioca jer je okrivljeni AA oglašen krivim za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, za koje se krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, pa je na navedeni način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, jer nije postojao zahtev ovlašćenog tužioca, zbog čega je i krivično gonjenje u odnosu na to krivično delo zastarelo, pa je učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz spisa proizilazi da je prema okrivljenom AA krivični postupak vođen i pravnosnažno okončan po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Jagodini KT 537/19 od 05.03.2020. godine, kojim je okrivljenom AA bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i koji je izmenjen podneskom istog tužilaštva KT 48/20 od 19.06.2020. godine, tako što je okrivljenom AA bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ.

Iz spisa predmeta proizilazi da je policija PU Jagodine dana 12.08.2009. godine postupala po prijavi VV zbog izvršenog nasilja, u kući u ... u ulici ...

Iz spisa predmeta proizilazi da je na zapisniku o izjašnjenju PU Jagodina br 17602/2019-1-2 od 12.08.2019. godine, BB izjavila da želi da se pridruži krivičnom gonjenju protiv VV i AA, zbog „nasilja koje su prema njoj izvršili i povreda koje ima po telu“.

Iz spisa predmeta dalje proizilazi da je okrivljena BB na zapisniku o saslušanju osumnjičenog sačinjenom pred Osnovnim javnim tužiocem u Jagodini u predmetu KT 537/19 od 12.11.2019. godine, navela da se smatra oštećenom u ovom krivičnom postupku, da se pridružije krivičnom gonjenju i da ističe imovinskopravni zahtev. Okrivljena BB se na navedeni način više puta izjasnila i na glavnim pretresima održanim u ovom krivičnom postupku pred Osnovnim sudom u Jagodini (održanim dana 29.05.2020. godine, 18.11.2020. godine i 16.05.2022. godine).

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, a stavom 2. istog člana, propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Članom 65. stav 2. ZKP, propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog, a stavom 3. istog člana, propisano je da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka da se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog smatraće se blagovremeno privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.

Krivični postupak protiv okrivljenog AA vođen je i okončan po optužnom aktu Osnovnog javnog tužioca u Jagodini, zbog krivičnih dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a sud je shodno svojim ovlašćenjima propisanim članom 420. stav 2. ZKP, okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja kriično-pravnih radnji koje su bile obuhvaćene optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Jagodini, kvalifikujući ih kao krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, dakle okrivljenog je osudio zbog izvršenja lakšeg krivičnog dela za koje je krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi.

Okrivljena-oštećena BB na zapisniku o izjašnjenju u PU Jagodina koji je sačinjen istog dana kada se i odigrao kritični događaj, izjavila je da želi da se pridruži krivičnom gonjenju, a nakon toga je u roku od 3 meseca i na zapisniku o saslušanju osumnjičenog sačinjenim pred Osnovnim javnim tužiocem u Jagodini izjavila da se smatra oštećenom i da se pridružije krivičnom gonjenju (što je više puta ponovila i na glavnim pretresima), pa se ovako date izjave okrivljene-oštećene BB, mogu upodobiti podnošenju krivične prijave i smatraju se blagovremenom privatnom tužbom u smislu člana 65. stav 3. ZKP, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda i u odnosu na krivično delo za koje se goni po privatnoj tužbi, a za koje je okrivljeni oglašen krivim, postojala optužba ovlašćenog tužioca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je optužba prekoračena, jer je sud u izreci presude okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, iako je optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ, jer je u navedenoj procesnoj situaciji sud bio u obavezi da okrivljenog oslobodi od optužbe, jer optužni predlog nije sadržao sve elemente krivičnog dela koje je okrivljenom bilo stavljeno na teret, pa je sud, vršeći prekvalifikaciju krivičnog dela i oglašavajući okrivljenog krivim za krivično delo iz druge grupe krivičnih dela, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Preciziranim optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Jagodini KT br 537/19/Kto 48/20 od 19.06.2020. godine, okrivljenom AA bilo je stavljeno na teret da je u vreme i ne mestu bliže opisanom u dispozitivu optužnog akta, zlostavljao drugog i prema njemu postupao na način koji vređa ljudsko dostojanstvo, tako što je posle kraće svađe sa svojom emotivnom partnerkom oštećenom BB, koja je povremeno boravila u njegovoj kući, ustao sa stolice i udario je jako otvorenom šakom po licu, usled čega je oštećena gornjim delom tela pala na krevet, pa kada je ustala sa kreveta okrivljeni joj je prišao i pesnicama obe ruke udarao svuda po telu i šutirao je sa obe noge, zbog čega je oštećena izgubila ravnotežu i pala na pod sobe, te je okrivljeni nastavio da je šutira sa obe noge u predelu stomaka i rebara, nanevši joj lake telesne povrede..... da bi oštećena pobegla u drugu prostoriju gde se zaključala, dok je okrivljeni lupao na vrata prostorije i vikao da vrata otključa i izađe iz sobe, što je oštećena učinila tek kad je policija došla i od nje zahtevala da vrata otvori.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, učinjenog preduzimanjem istih krivičnopravnih radnji koje su opisane u preciziranoj optužnici Osnovnog javnog tužioca u Jagodini KT br 537/19/Kto 48/20 od 19.06.2020. godine, s tim da je iz činjeničnog opisa izostavljeno „zlostavljao drugog i prema njemu postupao na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, tako što je posle kraće svađe sa svojom emotivnom partnerkom“.

U radnjama opisanim u izreci prvostepene presude, stiču se svi bitni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, a navedenom izmenom činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela iz optužnog predloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog. Takvim postupanjem, prvostepeni sud je samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tom u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog AA, jer su bitna obeležja ovih krivičnih dela bliska, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja, kao i načina izvršenja krivičnog dela, posebno što pravna kvalifikacija radnje zbog koje je okrivljeni oglašen krivim nije teža od one koja je navedena u izreci optužnog akta. U konkretnoj situaciji radi se o istom događaju, a prvostepena presuda je zasnovana na činjeničnom stanju koje je povoljnije za okrivljenog od činjeničnog stanja opisanog u optužnom aktu, pa izmenom činjeničnog opisa izvršenja krivičnog dela, kako je to učinjeno u prvostepenoj presudi nije izvršeno dodavanje više kriminalnih aktivnosti, niti veće kriminalne volje okrivljenom, čime bi se otežao njegov položaj u pogledu pravne kvalifikacije dela ili krivične sankcije, već je sud u svemu postupio u skladu sa zakonom, a u smislu odredbe člana 420. stav 2. ZKP.

Iz navedenog razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da nanošenje lakih telesnih povreda predstavlja način izvršenja krivičnog dela zlostavljanje i mučenje i da se u konkretnom slučaju radilo o prividnom sticaju po osnovu konzumpcije, tako da lake telesne povrede u okviru krivičnog dela zlostavljanje i mučenje, nemaju svoju samostalnost, zbog čega sud nije bio ovlašćen da ih kvalifikuje kao posebno krivično delo iz člana 122. stav 1. KZ, pa je na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 122. stav 1. KZ, propisano je da ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 1 godine.

Odredbom člana 137. stav 1. KZ, propisano je da ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo kazniće se zatvorom do 1 godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. KZ, ne propisuje nanošenje povreda kao bitan elemenat tog krivičnog dela, tako da, s obzirom da je okrivljeni AA preduzeo radnje kojima je oštećenoj BB naneo lake telesne povrede, u njegovim radnjama stiču se svi bitni elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, koje egzistira samostalno u odnosu na krivično delo koje je okrivljenom bilo stavljeno na teret optužnim aktom, zbog čega se u konkretnoj situaciji ne može govoriti o prividnom sticaju ovih krivičnih dela, niti o tome da je krivično delo laka telesna povreda konzumirano krivičnim delom zlostavljanje i mučenje.

Iz napred navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Na osnovu svega napred izloženog, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić