Istom presudom, okrivljeni M.O. i M.M. obavezani su da plate sudu na ime paušala iznose od po 3.000,00 dinara svaki, a na ime ostalih troškova krivičnog postupka iznose od po 11.295,00 dinara sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.3502/13 od 20.09.2013. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih M.O. i M.M., kao i žalba njihovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br.1536/11 od 08.03.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac M.O. i M.M. – advokat B.L., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), i to odredbe člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe na osnovu člana 355. stav 1. tačka 2. ZKP da su izvršili krivično delo poreske utaje iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi sa članom 33. KZ i dva krivična dela poreske utaje iz člana 229. stav 1. u vezi sa članom 33. KZ, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili na suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu, pred potpuno izmenjenim većem, te da se odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odlaže.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakona o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11 od 28.09.2011. godine), našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP (član 369. tačka 1. ZKP - ''Službeni glasnik RS'', broj 72/09 od 03.09.2009. godine), branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkretnom slučaju isključena protivpravnost i da u radnjama okrivljenih nema bitnih elemenata krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim, obzirom da nisu imali svest o zabranjenosti dela, već su se nalazili u stvarnoj i pravnoj zabludi.

S tim u vezi, u odnosu na okrivljenog M.M., u zahtevu se navodi da se iz izreke prvostepene presude – iz opisa radnje izvršenja krivičnog dela zbog kojeg je okrivljeni M.M. oglašen krivim, ne vidi na osnovu čega je okrivljeni označen kao izvršilac krivičnog dela poreske utaje, niti kome je on davao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja za utvrđivanje poreza, ukazujući da izvršilac krivičnog dela poreske utaje može biti samo lice koje ima status poreskog obveznika ili zakonski zastupnik pravnog lica, te da okrivljeni ne može biti učinilac ovog krivičnog dela kao šef računovodstva, obzirom da nije mogao davati podatke o prihodima preduzeća.

U odnosu na okrivljenog M.O., ukazuje se da okrivljeni, kao direktor F.u.i d. ad B., nije imao saznanja da podaci o prihodima ovog preduzeća nisu tačno obračunati i knjiženi prema ostvarenim i proknjiženim prihodima, da se nalazio u zabludi, te da u konkretnom slučaju nedostaje namera okrivljenog da izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost prikrivanjem podataka koji se odnose na utvrđivanje ove obaveze, odnosno namera da učini predmetno krivično delo.

Međutim, izneti navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Suprotno iznetim navodima, prvostepeni sud je u činjeničnom opisu dela, u izreci presude, jasno naveo koje su radnje okrivljeni izvršili u kritičnom periodu, kao i uloge svakog od njih, te prema tome izreka pobijane presude sadrži sve bitne elemente krivičnog dela zbog kojih su oglašeni krivim.

Naime, okrivljeni M.M. je oglašen krivim za radnje koje je preduzeo kao saizvršilac okrivljenog M.O. pri čemu su u izreci prvostepene presude jasno i precizno opisane radnje koje je svaki od okrivljenih preduzimao u kritičnom periodu, odnosno da su krivično delo izvršili tako što je okrivljeni M.O. u svojstvu direktora F.u.i d. ad B., izvršio promet i fakturisanje dobara i usluga, te ostvario prihode podložne oporezivanju, dok je okrivljeni M.M., u svojstvu šefa računovodstva u navedenom preduzeću, ove prihode potom evidentirao u poslovnim knjigama preduzeća, a račune kojima je izvršeno fakturisanje ostvarenog prometa prikazao u knjizi izlaznih računa, te sačinio poresku PDV prijavu u manjem iznosu od onog koji je trebao da obračuna i iskaže prema ostvarenim i proknjiženim prihodima, koju poresku prijavu je okrivljeni M.O. potpisao kao direktor preduzeća.

Nadalje, iz izreke pobijane presude utvrđuje se da su okrivljeni sve navedene radnje prikrivanja podataka pri utvrđivanju poreske obaveze, izvršili u nameri da delimično izbegnu plaćanje poreza.

Pri tome, činjenica da okrivljeni M.M., kao šef računovodstva, nije zakonski zastupnik poreskog obveznika (a poreski obveznik je u konretnom slučaju pravno lice – F.u. i d. B.), ne znači da ne može biti saizvršilac u predmetnom krivičnom delu, obzirom da, kako je to utvrđeno u izreci presude, ima status odgovornog lica, a prema odredbi člana 33. Krivičnog zakonika, saizvršilac je i ono lice koje, ostvarujući zajedničku odluku, drugom radnjom (koja nije izvršilačka) sa umišljajem bitno doprinese izvršenju krivičnog dela, a upravo je to u konkretnom slučaju i utvrđeno, odnosno da je okrivljeni M.O., kao zakonski zastupnik poreskog obveznika, potpisao poresku prijavu koju je sačinio okrivljeni M.M., u kojoj su bili prikriveni podaci za utvrđivanje poreske obaveze, pri čemu je to učinio zajedno sa okrivljenim M.M., koji je svojim gore opisanim radnjama izvršenja bitno doprineo izvršenju krivičnog dela.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih M.O. i M.M., u delu u kojem se ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, ukazujući da je u konkretnom slučaju isključena protivpravnost i da nedostaju bitni elementi krivičnog dela zbog kojeg su okrivljeni oglašeni krivim, ocenjen je neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.