-dana 30.09.2006. godine u računovodstvu svog privrednog društva evidentirao otkupni list broj 64/06 o navodnoj kupovini 18 m3 topolovih trupaca od A.V. iz M. – T. i priznanicu o isplati iste robe broj 64/2006 od 18.12.2006. godine na iznos od 306.000,00 dinara;

-dana 16.06.2006. godine u računovodstvu svog privrednog društva evidentirao otkupni list broj 45/2006 o navodnoj kupovini 16 m3 topolovih trupaca od T.V. iz B.p. – K. i priznanicu o isplati iste robe broj 45/2006 od 21.11.2006. godine na iznos od 272.000,00 dinara;

-dana 28.09.2006. godine u računovodstvu svog privrednog društva evidentirao otkupni list broj 63/2006 o navodnoj kupovini 19 m3 topolovih trupaca od S.L. iz Č. – K. i priznanicu o isplati iste robe broj 42/2006 od 14.11.2006. godine na iznos od 323.000,00 dinara;

čime je izvršio produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 2. i 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje delo mu Vrhovni kasacioni sud primenom navedenih zakonskih odredbi i odredbi čl. 4, 42, 45, 54, 64, 65. i 66. Krivičnog zakonika, i z r i č e

USLOVNU OSUDU

i to tako što mu UTVRĐUJE kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca i istovremeno određuje da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine ne izvrši novo krivično delo.

U ostalom nepreinačenom delu presude Višeg suda u Kragujevcu K 32/14 od 02.10.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1481/15 od 28.12.2015. godine ostaju neizmenjene, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Č.L. u preostalom delu u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 4. stav 1. ZKP odbija kao neosnovan, a u pogledu ostalih razloga odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu K 32/14 od 02.10.2015. godine okrivljeni Č.L. je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 2. i 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci koja se neće izvršiti ako okrivljeni za jednu godinu od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 235.000,00 dinara, koje je dužan da plati u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1481/15 od 28.12.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog Č.L., a presuda Višeg suda u Kragujevcu K 32/14 od 02.10.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog Č.L., advokat M.R., u smislu člana 485. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog Č.L. oslobodi od optužbe za izvršenje predmetnog krivičnog dela ili da odbije optužbu zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe zastarelost krivičnog gonjenja. Naime, po oceni ovog suda, u odnosu na pojedine radnje koje su ušle u sastav produženog krivičnog dela za koje je okrivljeni pobijanim presudama oglašen krivim i to radnje koje su mu stavljene na teret da ih je izvršio 20.10.2005. godine i 20.11.2005. godine, nastupila je apsolutna zastrelost krivičnog gonjenja.

Pobijanom prvostepenom presudom okrivljeni Č.L. je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 2. i 1. u vezi člana 61. KZ, a za koje krivično delo je propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina, te kako je okrivljeni oglašen krivim da je između ostalog dve radnje koje ulaze u sastav produženog krivičnog dela izvršio 20.10.2005. godine i 20.11.2005. godine, a imajući u vidu da je pobijana prvostepena presuda postala pravnosnažna 28.12.2015. godine, kada je ista potvrđena pobijanom drugostepenom presudom, to je u konkretnom slučaju u smislu čl. 103. tačka 5) i 104. stav 6. KZ u odnosu na ove dve radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 20.10.2015. godine i 20.11.2015. godine, dakle pre donošenja pobijane drugostepene presude.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, pobijanom drugostepenom presudom učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi čl. 103. tačka 5) i 104. stav 6. KZ, jer je u trenutku donošenja navedene presude za dve radnje koje su obuhvaćene produženim krivičnim delom nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Zbog toga je Vrhovni kasacioni sud otklonio navedenu povredu zakona preinačenjem pobijanih presuda, tako što je okrivljenog oglasio krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 2. i 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika izostavljajući u odnosu na izreku pobijane prvostepene presude iz konstrukcije produženog krivičnog dela radnje koje su okrivljenom stavljene na teret da ih je izvršio 20.10.2005. godine i 20.11.2005. godine.

S obzirom na ovako donetu odluku, Vrhovni kasacioni sud je okrivljenom za produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 2. i 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika primenom odredbi čl. 45, 54, 64, 65. i 66. KZ izrekao uslovnu osudu i to tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično delo. Naime, ovaj sud nalazi da je ovako izrečena uslovna osuda u potpunosti primerena krivična sankcija izvršenom krivičnom delu kojom će se sprečiti da okrivljeni Č.L. ubuduće čini ovakva ili slična krivična dela i čime će se u svemu ostvariti svrha izricanja krivičnih sankcija i svrha kažnjavanja koja su predviđene odredbama čl. 4. i 42. KZ.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u konkretnom slučaju radi o stvari koja je već pravnosnažno presuđena, s obzirom na to da je u prekršajnom postupku okrivljeni kažnjen kao odgovorno lice u preduzeću „T.“ DOO za radnje koje čini bića ovog krivičnog dela, i to za isti period koji je obuhvaćen i označen i u optužnom aktu, a kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 4. stav 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da su rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave – Filijala Kragujevac broj 32-218-1-1132/2007 od 04.04.2008. godine okrivljeni pravno lice D.O.O. „T.“ i odgovorno lice Č.L. kao direktor preduzeća oglašeni odgovornim zato što su u kontrolisanom periodu od 01.01.2005. do 31.12.2006. godine u poreskim prijavama iskazali prethodni porez po osnovu plaćene PDV naknade poljoprivredniku, a nisu ispunili uslove propisane odredbama člana 34. stav 4. Zakona o porezu na dodatu vrednost, u ukupnom iznosu PDV od 58.899,00 dinara, čime su učinili prekršaj iz člana 60. stav 1. tačka 9) Zakona o porezu na dodatu vrednost, za koji su navedenim rešenjem kažnjeni. Rešenjem Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave – Filijala Kragujevac broj 32-218- 1-2164/2007 od 09.06.2008. godine okrivljeni pravno lice D.O.O. „T.“ i odgovorno lice V.L. kao direktor navedenog pravnog lica, oglašeni su odgovornim zato što nisu obračunali porez na dohodak građana – porez na druge prihode za period od 10.04.2006. do 25.11.2006. godine u ukupnom iznosu od 514.249,21 dinara, čime su postupili suprotno članu 101. Zakona o porezu na dohodak građana i učinili prekršaje iz člana 166. stav 1. tačka 1) i stav 3. Zakona o porezu na dohodak građana za koje prekršaje su kažnjeni.

Ovaj sud najpre konstatuje da se rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave – Filijala Kragujevac broj 32-218-1-2164/2007 od 09.06.2008. godine, ne odnosi na okrivljenog Č.L., te se u tom smislu u odnosu na to rešenje ne može razmatrati istaknuta povreda zakona koja se odnosi na presuđenu stvar, jer da bi se radilo o presuđenoj stvari u smislu člana 4. stav 1. ZKP, mora najpre postojati identitet izvršioca između dela za koje se goni i onog za koje je pravnosnažno oslobođen, osuđen, ili je optužba odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, što ovde nije slučaj.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u predmetnom krivičnom postupku okrivljeni Č.L. oglašen krivim, da je izvršio produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi st. 1. i 2. u vezi člana 61. KZ, odnosno da je kao odgovorno lice u D.O.O. „T.“ neistinitu službenu ispravu upotrebio u službi kao da je istinita, tako što je u poslovnu evidenciju svog privrednog društva evidentirao kupovinu drvne građe od više fizičkih lica, pri čemu su ta lica i datumi kada je preduzimao radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela precizno određeni, dok je prekršajnim rešenjem (Ministarstva finansija Republike Srbije, Poreske uprave – Filijala Kragujevac broj 32-218-1-1132/2007 od 04.04.2008. godine) okrivljeni oglašen odgovornim da je kao odgovorno lice u D.O.O. „T.“ u periodu od 01.01.2005. do 31.12.2006. godine u poreskim prijavama iskazao prethodni porez po osnovu plaćene PDV naknade poljoprivredniku, iako za to nije ispunio uslove po Zakonu o porezu na dodatnu vrednost, na koji način je učinio prekršaj iz člana 60. stav 1. tačka 9) Zakona o porezu na dodatu vrednost, to po nalaženju ovog suda, u konkretnom slučaju životni događaj a zatim i činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim u ovom postupku i događaj koji predstavlja prekršaj za koji je navedenim rešenjem oglašen odgovornim različiti su u pogledu zaštitnog objekta i radnje izvršenja, zbog čega su navodi branioca okrivljenog koji se tiču bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 4. stav 1. ZKP odbijeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da su nižestepeni sudovi u pobijanim presudama pogrešno utvrdili činjenično stanje, jer je netačno da licima T.V., A.V., LJ.V., M.A., D.V. i S.L. nisu isplaćene naknade po predmetnim priznanicama, budući da su isti kao prodavci potpisali priznanice o prijemu novca, te da, kako okrivljeni nije učestvovao u bilo kakvom kontaktu sa prodavcima, nije imao nikakvog razloga da sumnja u dokumentaciju, pri čemu branilac smatra da nijednim dokazom izvedenim tokom postupka nije dokazana krivica i direktan umišljaj okrivljenog.

Imajući u vidu da pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi nije razlog predviđen odredbom člana 485. stav 4. ZKP zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da su pobijanim presudama povređeni članovi 32. i 34. Ustava Republike Srbije kao i član 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali kako uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom Č.L. u postupku povređeno neko od osnovnih ljudskih prava zajemčenih čl. 32. i 34. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude i to u odnosu na usvajajući deo na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbacio kao nedozvoljen i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                       Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                   Janko Lazarević,s.r.