Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 813/22 od 17.01.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a je presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 289/22 od 28.10.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Sakić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu ili da pobijane presude preinači i uz pravilnu primenu krivičnog zakonika okrivljenog oglasi krivim i oglasi za jedno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. stav 2. ZKP, branilac okrivljenog navodi da je pravilnom primenom zakona okrivljenog trebalo oglasiti krivim zbog izvršenja jednog krivičnog dela iz člana 246. stav 2. KZ, jer teži oblik istovrsnog krivičnog dela sublimira blaži oblik, a imajući u vidu da su radnje okrivljenog opisane trajnim glagolom (član 112. stav 30. KZ), pa kako to nije učinjeno već je okrivljeni oglašen krivim i zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Prividni sticaj po osnovu konzumpcije postoji kada je jedno krivično delo sadržano u drugom. Da li takav slučaj postoji ocenjuje se apstraktnim upoređivanjem samih zakonskih opisa krivičnih dela, pri čemu se vrši vrednosna ocena ostvarenih dela u tom smislu što se ocenjuje da li je jedno krivično delo sadržano u drugom, te da li je njime obuhvaćeno. Pri tome uvek teže delo konzumira lakše, tako što ostvarenje tog težeg dela obuhvata i ono lakše delo koje je u njemu sadržano.

Okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i da bi se radilo o prividnom sticaju po osnovu konsumpcije, lakše krivično delo mora biti sadržano u težem krivičnom delu, što u konkretnoj situaciji nije slučaj. Ovo stoga, što se radnja izvršenja težeg krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim iz člana 246. stav 2. KZ sastojala u uzgajanju psihoaktivne konoplje, a radnja izvršenja lakšeg krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ u neovlašćenom držanju za sopstvenu upotrebu supstance koja je proglašena za opojnu drogu. Činjenica da lakše krivično delo nije sadržano u težem krivičnom delu, sa jedne strane, kao i neophodnost kažnjavanja i za lakše krivično delo, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju isključuje mogućnost postojanja prividnog idealnog sticaja ovih krivičnih dela po osnovu konsumpcije.

Iz navedenog razloga, Vrhovni kasacioni sud je kao neosnovane ocenio navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu je naveo da u konkretnom slučaju nisu postojali uslovi za primenu odredbe člana 57. stav 3. KZ, jer je pogrešan stav prvostepenog suda da na strani okrivljenog postoji otežavajuća okolnost – njegova ranije osuđivanost zbog istovrsnog krivičnog dela. Okrivljeni je 2007. godine osuđen zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 3. KZ, pa je sud pošao od toga, da navedena krivična dela imaju isti zaštitni objekt, a to je zdravlje ljudi. Tumačenje istovrnosti krivičnih dela na osnovu ovako široko postavljenog zaštitnog objekta ne opravdava ocenu nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju ranija osuda odnosila na istovrsno krivično delo, zbog čega je bilo mesta ublažavanju kazne okrivljenom, tim pre, što krivična dela za koja je okrivljeni oglašen krivim nisu obuhvaćena odredbom člana 57. stav 2. KZ.

Odredbom člana 57. stav 3. KZ, propisano je da izuzetno od stava 1. ovog člana ne može se ublažiti kazna učiniocu krivičnog dela koji je ranije osuđivan za isto ili istovrsno krivično delo.

Kako iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim i osuđen presudom Okružnog suda u Kraljevu K br. 31/07 od 04.06.2007. godine, zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 3. KZ, pa navedeno krivično delo predstavlja istovrsno krivično delo u odnosu na krivična dela za koja je oglašen krivim u ovom krivičnom postupku, jer osim šireg pojma zaštitnog objekta – krivična dela protiv zdravlja ljudi, ova krivična dela sadrže još uži zaštitni objekat – u pitanju su krivična dela protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, pravilan je stav nižestepenih sudova da se, u smislu člana 57. stav 3. KZ, okrivljenom AA ne može ublažiti kazna, pa su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić