Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 409/25 od 15.10.2025. godine odbijene su kao neosnovane zajednička žalba okrivljenih AA i BB i žalba branilac okrivljenih i potvrđena presuda Višeg suda u Pirotu K.br.64/24 od 11.04.2025. godine.

Istom presudom je određeno da troškovi krivičnog postupka nastali pred Apelacionim sudom u Nišu, padaju na teret okrivljenih, o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Mihajlo Živkovića, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama prekoračena optužba iz razloga što je na glavnom pretresu održanom dana 03.04.2025. godine javni tužilac izvršio preciziranje optužnice, ali je sud prilikom donošenja presude postupao po neizmenjenoj optužnici VJT u Pirotu Kt.br.38/24 od 03.10.2024. godine. Po oceni branioca, sud je bio vezan opisom dela u izmenjenoj optužnici, jer je tužilac izmenio optužbu baš u pogledu načina, odnosno položaja kretanja okrivljenih prilikom izvršenja radnji za koje se terete.

Iznete navode zahteva branioca, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Optužnicom VJT u Pirotu Kt.br.38/24 od 03.10.2024. godine okrivljenima AA i BB je stavljeno na teret da su dana 06.07.2024. godine u Dimitrovgradu, po prethodnom dogovoru sa osuđenim VV i GG obojica iz …, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, u nameri da pribave imovinsku korist za sebe, u ukupnom iznosu od 50 eura po migrantu, omogućili nedozvoljen tranzit kroz R. Srbiju većeg broja lica od Dimitrovgrada do Beograda, i to 17 iregularnih migranata: DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, LL, LJLJ, MM, NN, NJNJ, OO, PP, RR, svi iz … i SS iz …, koji su na putu od zemlje porekla do zemalja zapadne Evrope ušli u Republiku Srbiju, van graničnog prelaza određenog za prelaženje državne granice, bez posedovanja ličnih dokumenata i važećih putnih isprava potrebnih za legalan ulaz u Republiku Srbiju, na taj način što je osuđeni VV upravljao vozilom marke „…“ reg. oznaka …, a osuđeni GG upravljao vozilom marke …, sa saputnicima u vozilu okr. AA i okr. BB, kojim vozilima su otišli do Dimitrovgrada, gde su okrenuli vozila i uključili se na autoput, u smeru ka Beogradu, nakon čega su ubrzo zaustavili vozila na mestu gde su ih čekali iregularni migranti, sakriveni kraj auto puta, te je osuđeni VV primio migrante u svoje vozilo i iste prevozio ka Pirotu, a osuđeni GG, okr. AA i okr. BB se kretali vozilom ispred vozila osuđenog VV kako bi obaveštavali osuđenog VV o patrolama policije na putu, kojom prilikom je osuđeni VV zaustavljen od strane patrole policije kod s. Čiflik, s osuđeni osuđeni GG, okr. AA i okr. BB su zaustavljeni od strane patrole policije kod Bele Palanke, pri čemu su bili svesni protivpravnosti svog dela i hteli njegovo izvršenje, čime su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. st. 3. u vezi st. 2. u vezi čl. 33. KZ.

Na glavnom pretresu održanom dana 03.04.2025.godine u predmetu Višeg suda u Pirotu K.br.64/24 javni tužilac je izvršio preciziranje optužnice na drugoj strani tako što u drugom redu umesto reči „otišli do Dimitrovgrada gde su okrenuli vozila“ treba da stoji “na naplatnoj rampi Dimitrovgrad“.

Izrekom presude Višeg suda u Pirotu K.br.64/24 od 11.04.2025.godine okrivljeni su oglašeni krivim izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz čl. 350. st. 3. u vezi st. 2. u vezi čl. 33. KZ te je u činjeničnom opisu presude navedeno da su „okrivljeni potom okrenuli vozila i uključili se na auto-put u smeru ka Beogradu“ umesto „kojim vozilima su na naplatnoj rampi Dimitrovgrad“, kako je bilo navedeno u izmenjenom optužnom aktu.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Iz odredbe člana 420. ZKP proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Po oceni Vrhovnog suda, činjeničnim opisom radnji izvršenja u izreci presude sud nije prekoračio optužbu, s obzirom da u činjeničnom opisu postoji identitet lica koja su optužena i to okrivljenih AA i BB (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe i to krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ (objektivni identitet), a činjenični opis navedenog krivičnog dela u izreci prvostepene presude u bitnom se ne razlikuje od onog navedenog u optužnici.

Po oceni Vrhovnog suda, razlika u činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude u odnosu na izmenjeni optužni akt je ta što je u izreci presude navedeno da su „okrivljeni potom okrenuli vozila i uključili se na auto-put u smeru ka Beogradu“ umesto „kojim vozilima su na naplatnoj rampi Dimitrovgrad“, čime je sud samo upodobio utvrđeno činjenično stanje sa samom izrekom presude, te okrivljene oglasio krivim za izvršenje istog krivičnog dela koje im je stavljeno na teret optužnim aktom. Imajući navedeno u vidu, ovakve izmene se ne mogu smatrati prekoračenjem optužbe, jer okrivljenom nisu dodate nove radnje izvršenja, odnosno nije povećana kriminalna količina radnje krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni, niti su okrivljeni zbog navedene izmene stavljeni u nepovoljniji položaj.

U ostalom delu zahteva branilac ookrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kojem se ne mogu zasnivati i to na iskazu svedoka TT, koji je dao pred zamenikom javnog tužioca, a koji nije ispitan na glavnom pretresu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 03.04.2025.godine u predmetu Višeg suda u Pirotu K.br.64/24, doneto rešenje na osnovu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP da se pročita zapisnik o ispitivanju svedoka TT iz …, VJT Pirot Kt.br.38/24 od 07.07.2024. godine, s obzirom da njegov dolazak pred sud nije moguć.

Odredbom člana 405. stav 1. ZKP, propisano je da će se u zapisnike o uviđaju van glavnog pretresa, o pretresanju stana i drugih prostorija ili lica i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, kao i isprave koje služe kao dokaz, izvršiti uvid, ili će, ako veće oceni da je to potrebno, predsednik veća ukratko izneti njihovu sadržinu ili ih pročitati.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća pribaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga.

Po oceni Vrhovnog suda, Viši sud u Pirotu je u konkretnom slučaju pravilno postupio primenivši odredbu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, imajući u vidu da je svedok TT državljanin Republike … i da objektivno ne postoji mogućnost da isti bude ispitan na glavnom pretresu, zbog čega je bilo opravdano čitanje njegovog iskaza koji je dao pred zamenikom javnog tužioca, shodno citiranoj odredbi.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da prvostepeni sud svoju presudu zasniva prevashodno na iskazu svedoka ĆĆ, iako se radi o licu koje nije bilo očevidac kritičnih događaja i ima samo posredna saznanja o vremenu, mestu i načinu njenog odigravanja. Činjenicu da se vozilo u kom su se nalazili okrivljeni kretalo auto - putem iza vozila sa migrantima, potvrdili su na glavnom pretresu svedoci - policijski službenici UU, koji je potpisao krivičnu prijavu i FF, pa samim tim tužilaštvo nije dokazalo navode iz optužnice da su se okrivljeni kretali ispred vozila sa migrantima i tako pružali obaveštenja o položaju policije na putu, te po oceni branioca, da su tačni ovi navodi, onda bi na putu prvo bilo zaustavljeno vozilo okrivljenih. Branilac još ističe da je sud selektivno prihvatao iskaze svedoka, pa tako nije prihvatio navode policijskih službenika o redosledu kretanja vozila na auto - putu, jer to nije išlo u prilog navodima iz optužnice, dok je u ostalom delu prihvatio njihove iskaze. Branilac još ističe da je sud samoinicijativno stvorio konstrukciju o postojanju trećeg vozila, iako to tužilac nije naveo u optužnom aktu, niti je o navedenome izveden bilo koji dokaz.

Branilac navodi i da se okrivljeni AA u trenutku lišenja slobode nalazio na mestu iza suvozača naslonjen na zadnja desna vrata automobila, te iz ovog položaja nije mogao da osmatra dešavanja na putu ispred vozila, a tokom postupka nije dokazano postojanje bilo kakve komunikacije između AA i VV, koji je upravljao vozilom u kom su se nalazili migranti. Na kraju, branilac je izneo svoj sud da su sporazumi o izvršenju krivičnih dela sačinjeni pod pritiskom u interesu tužilaštva, kada su osuđeni VV i GG promenili svoje iskaze, pa je okrivljeni GG ukazao na okrivljene AA i BB, kao izvršioce krivičnih dela, a sud se uopšte nije upuštao u ocenu da li su dokazani navodi iz optužbe.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje, odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da je prvostepeni sud neosnovano odbio predlog odbrane da se u dokaznom postupku u svojstvu svedoka ispitaju VV i GG, koji su zaključili sporazume o priznanju krivičnog dela i koji su potvrđeni presudama Višeg suda u Pirotu SPK br.31/24 i SPK br.34/24, obe od 03.09.2024.godine, sa obrazloženjem suda da ista lica u istom predmetu ne mogu imati svojstva i okrivljenih i svedoka, odnosno da isti ne mogu da budu okrivljeni u postupku koji je iniciran podizanjem optužnice kojom oni nisu obuhvaćeni. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 395. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da je nepravilna odluka o krivičnoj sankciji, jer je sud izrekao kaznu koja je viša od zakonom propisanog minimuma, iako je u obrazloženju presude naveo da nije bilo otežavajućih okolnosti na strani okrivljenih. Na ovaj način branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 395., 440. i 441. stav 1. ZKP ne predstavaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković