Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Milene Rašić, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Biljane Branković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 5K.898/2022 od 26.12.2022. godine i Višeg suda u Nišu 10Kž1.br.47/23 od 23.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 05.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Biljane Branković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 5K.898/2022 od 26.12.2022. godine i Višeg suda u Nišu 10Kž1.br.47/23 od 23.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 5K.898/2022 od 26.12.2022. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 5. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.10.2022. godine pa nadalje i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 90.000,00 (devedesethiljada) dinara kao sporednu kaznu, a koju je dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenom i to tako što je zabranjeno okrivljenom da se približava oštećenoj BB na udaljenosti koja je manja od 50 metara, kao i da sa oštećenom komunicira lično, preko trećih lica, preko pošte, telefona, mobilnog telefona, elektronske pošte, SMS poruka, društvenih mreža i na bilo koji drugi način i to u trajanju od 1 godine i 6 meseci po pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Nišu 10Kž1.br.47/23 od 23.02.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu i branioca okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu 5K.898/2022 od 26.12.2022. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Biljana Branković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, ali drugom sudiji pojedincu.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji nezakonitost izveštaja Centra za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu od 04.11.2022. godine na kome je sud zasnovao pobijanu presudu, odnosno suprotno kojoj zakonskoj odredbi je ovaj dokaz pribavljen i izveden, već branilac svojim navodima u podnetom zahtevu zapravo samo osporava ocenu ovog dokaza datu od strane nižestepenih sudova, dajući sopstvenu ocenu da navedeni izveštaj nije trebalo prihvatiti iz razloga jer je isti sačinjen na bazi jednostrane opservacije oštećene BB, kao i na osnovu neistinitih navoda oštećene.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog, iako formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. ZKP), suštinski svojim navodima u obrazloženju zahteva osporava ocenu navedenog dokaza od strane suda, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u zahtevu uopšte ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić