Oštećene BB, VV i GG, upućene su na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP.

Na osnovu članova 261. i 264. stav 1. ZKP, okrivljena je obavezana da naknadi troškove krivičnog postupka, i to Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu u iznosu od 285.949,00 dinara, a sudu u iznosu od 59.755,00 dinara, te na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, kao i da oštećenima BB i VV na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 321.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.160/23 od 06.03.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, a presuda Osnovnog suda u Dimitrovgradu K br.17/21 od 03.11.2022. godine potvrđena, osim u delu odluke o troškovima krivičnog postupka koje je okrivljena dužna da plati oštećenima, a u kom delu je prvostepena presuda ukinuta usvajanjem žalbe punomoćnika oštećenih i u tom delu vraćena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Srđan Mitić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP (koju označava kao bitnu povredu iz člana 420. ZKP), te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 23. stav 1. i člana 42. stav 1. ZOBS-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je „izreka presude u suprotnosti sa preciziranim optužnim aktom od 18.04.2022. godine“, jer je preciziranim optužnim aktom okrivljenoj stavljeno na teret da je postupila suprotno odredbama člana 77. stav 2. ZOBS-a tako što za vreme vožnje u saobraćaju noću na motornom vozilu nije imala upaljeno dugo svetlo, a što se ne navodi u izreci prvostepene presude, na koji način je prema stavu branioca „učinjena bitna povreda odredaba iz člana 420. stav 1. ZKP“.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 420. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće „kriminalne količine“ okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, to nije učinjeno imajući u vidu da je optužnim aktom okrivljenoj stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je pravnosnažnom presudom i oglašena krivom, te u konkretnom slučaju nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljene. U odnosu na okrivljenu, bitna obeležja bića krivičnog dela opisana su istovetno i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci pravnosnažne presude, s tim što je sud u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci presude izvršio izmenu tako što je izostavio blanketni propis iz člana 77. stav 2. ZOBS-a, imajući u vidu da je u dokaznom postupku utvrđeno da kritičnom prilikom uslovi vidljivosti nisu bili noćni, a koja izmena je povoljnija za okrivljenu, kojoj je preciziranim optužnim aktom stavljeno na teret da je postupala protivno odredbama člana 23. stav 1, člana 42. stav 1. i člana 77. stav 2. ZOBS-a.

Samim tim, izmene činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pobijane presude, po oceni ovoga suda, nisu izvršene na štetu okrivljene, već je sud u izreci presude samo uskladio činjenični opis predmetnog krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru preciziranog optužnog akta javnog tužioca,

Kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 489. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljena oglašena krivom, to su neosnovani navodi izloženi u podnetom zahtevu, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava kao razlog podnošenja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 23. stav 1. i člana 42. stav 1. ZOBS- a, pri čemu ne navodi na koji način je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, a u suštini, s tim u vezi, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da je pokojni oštećeni kritičnom prilikom bio pod dejstvom alkohola preko 2 promila i da je u noćnim uslovima prelazio magistralni put pričajući telefonom u tamnoj odeći, uz sopstveni zaključak da je sud pogrešno primenio član 42. stav 1. ZOBS-a te da nije primenio član 3. ZOBS-a i da je „u stanju akutne alkoholisanosti pokojni oštećeni direktno odgovoran za sve što se desilo“.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavlja dozvoljen razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić