Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 818/22 od 10.01.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Sreten Nikitović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, zatim da branioca obavesti o sednici veća, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da je odredbom člana 419. stav 1. ZKP, propisano da sud presudu zasniva samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, a u konkretnom slučaju službena beleška Policijske ispostave Požega od 03.09.2019. godine, na koju se sud poziva u obrazloženju presude, nije izvedena kao dokaz na glavnom pretresu, što, prema stavu odbrane, jasno ukazuje da je pobijana presuda zasnovana na nezakonitom dokazu.

Iznetne navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta – zapisnika o glavnom pretresu od 17.10.2022. godine, proizlazi da je sud u dokaznom postupku na glavnom pretresu izvršio uvid u fotodokumentaciju Policijske ispostave Požega od 03.09.2019. godine, čiji sastavni deo je službena beleška od 03.09.2019. godine iste policijske ispostave, na koji dokaz okrivljeni i njegov branilac nisu imali primedbe.

Sledstveno iznetom, navedena službena beleška je izvedena kao dokaz na glavnom pretresu u sklopu navedene fotodokumentacije Policijske ispostave Požega od 03.09.2019. godine.

Prema tome, pravnosnažna presuda se, nasuprot navodima zahteva, zasniva na dokazu izvedenom na glavnom pretresu – službenoj belešci Policijske ispostave Požega od 03.09.2019. godine, pa je samim tim sud bio ovlašćen da ceni navode službene beleške (kojom se potvrđuje sadržina fotodokumentacije u pogledu ograničenja brzine kretanja vozila na delu puta gde se desila predmetna saobraćajna nezgoda) pojedinačno i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima, zbog čega je ocenjen kao neosnovan navod zahteva da je sud postupio suprotno odredbi člana 419. ZKP i da je time na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa obrazloženjem da je u smislu odredbe člana 420. ZKP, koja reguliše odnos presude i optužbe, vezanost suda apsolutna u odnosu na optužbom ponuđene elemente krivičnog dela, u kom smislu sud nema mogućnost da dodaje eventualno nedostajuće elemente krivičnog dela, a u konkretnom slučaju sud je neke važne činjenice dodao u izreku presude, a neke izostavio, čime je pogoršao procesnopravni položaj okrivljenog. Prema navodima zahteva, okrivljeni je pravnosnažnom presudom oglašen krivim da je kao učesnik u saobraćaju „u svojstvu vozača motornog vozila... vozilom upravljao u stanju alkoholne opijenosti znajući da mu predstoji vožnja“, kao i da brzinu kretanja nije prilagodio „noćnim uslovima vožnje pod režimom kratkih svetala... već se kretao neprilagođenom brzinom od 68,4 km/h, umesto prilagođene brzine od 55,6 km/h...“, koji navodi, vezani za povredu člana 42. ZOBS-a na putevima, nisu bili sadržani u optužnici Višeg javnog tužioca u Užicu ni nakon dopune, (ne i izmene), optužnog akta od strane javnog tužioca na glavnom pretresu od 17.10.2022. godine, već ih je sud dodao u izreku prvostepene presude, dok su sa druge strane iz izreke presude izostavljeni navodi da je okrivljeni postupao suprotno odredbi člana 82. ZOBS-a na putevima. Sud je, po stavu odbrane, postupajući na navedeni način prekoračio optužbu i time učinio navedenu povredu zakona na štetu okrivljenog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesnoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom AA, optužnicom Višeg javnog tužioca u Užicu Kto 16/22 od 26.04.2022. godine, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, zbog postojanja opravdane sumnje je kao učesnik u saobraćaju na putevima nepridržavanjem saobraćajnih propisa ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi, tako što je označenim teretnim vozilom upravljao suprotno odredbama člana 187. stav 2. i 3. i člana 82. ZOBS-a na putevima na način opisan u dispozitivu optužnog akta, usled koje nepropisne vožnje okrivljenog je nastupila smrt oštećenog. Iz zapisnika o glavnom pretresu od 17.10.2022. godine proizlazi da je Viši javni tužilac u Užicu, pre završne reči, izmenio (a ne dopunio, kako to branilac netačno navodi) optužnicu tako što je u izreci optužnog akta dodao reči: „suprotno članu 42. stav 1. ZOBS-a na putevima... tako što brzinu kretanja nije prilagodio saobraćajnim uslovima da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju može da vidi krećući se brzinom od 68,4 km/h, iako je pri brzini od 55,6 4 km/h mogao da izbegne nalet na motokultivator“.

Poređenjem činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela datog u dispozitivu izmenjene optužnice Višeg javnog tužioca u Užicu i činjeničnog opisa dela iz izreke prvostepene presude zaključuje se da je prvostepeni sud u izreku presude umesto navoda „nije prilagodio saobraćajnim uslovima“ uneo reči „nije prilagodio noćnim uslovima vožnje pod režimom kratkih svetala“, kao i da su izostavljeni navodi koji se odnose na vožnju okrivljenog suprotno odredbi člana 82. ZOBS-a na putevima.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, citiranom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, već je na navedeni način postojeći opis krivičnog dela iz izmenjene optužbe, vezano za nepropisnu vožnju okrivljenog suprotno odredbi člana 42. stav 1. ZOBS-a na putevima, samo uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu preciziranjem saobraćajnih uslova u konkretnoj situaciji, izostavljajući onaj deo činjeničnog opisa za koji nije bilo dokaza – upravljanje vozilom suprotno odredbi člana 82. ZOBS-a na putevima, pri čemu je činjenični opis dela kao u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedena izmena činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci presude okrivljenog nije dovela u teži procesnopravni položaj, već je ista izvršena u njegovu korist i sledstveno tome, nasuprot navodima zahteva, okrivljeni nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“) od one za koju je optužen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu ukazuje i na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje obrazlaže navodima da je, u situaciji kada je okrivljeni u večernjim satima upravljao motornim vozilom dozvoljenom brzinom i kada se ispred njega kretao neosvetljeni motokultivator oštećenog brzinom od 10 km/h, koja prepreka je za okrivljenog bila potpuno neočekivana i nevidljiva, saobraćajnu nezgodu prouzrokovao oštećeni svojim nepropisnim i nebezbednim učešćem u saobraćaju, iz kog razloga je okrivljenog trebalo osloboditi od optužbe, jer delo za koje je optužen nije krivično delo.

Po nalaženju ovoga suda branilac okrivljenog, iako se formalno poziva na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, iznetim navodima zahteva osporava ocenu dokaza i iznosi svoje činjenične zaključke, drugačije od utvrđenih u pobijanim presudama, na kojima zasniva stav da delo za koje je okrivljeni optužen nije krivično delo, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić