Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac osuđenog B.P., advokat I.R., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP jer je prema navodima zahteva povređen krivični zakon, na taj način što je u pogledu krivičnog dela primenjen zakon koji se ne može primeniti, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će osuđenog B.P. osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1. KZ, jer se osuđeni u smislu člana 20. stav 2. u vezi stava 1. KZ našao u poziciji krajnje nužde ili da pobijane presude ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a da u smislu člana 488. stav 2. ZKP o sednici veća obavesti branioca osuđenog.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 486. i člana 487. ZKP nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog B.P. je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac osuđenog B.P. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva da je u pogledu krivičnog dela primenjen zakon koji se ne može primeniti, a što bi predstavljalo povredu odredbe člana 439. tačka 2. ZKP, samo se formalno poziva na navedenu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac osuđenog B.P., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da je u pobijanim presudama, čin spašavanja od smrti usled upotrebe narkotika pokojnog N.Z. od strane osuđenog B.P. proglašen svirepošću i teškim ubistvom, a da je na osuđenog trebalo primeniti član 20. stav 2. u vezi stava 1. KZ obzirom da je osuđeni kritičnom prilikom postupao u krajnoj nuždi da bi se oštećeni zadržao u Centru za lečenje od bolesti zavisnosti, jer bi njegov odlazak iz centra za njega zapravo značio smrt.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda na navedeni način, iako je formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, branilac osuđenog B.P. polemišući sa činjeničnim utvrđenjima prvostepenog suda, suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, pa je zahtev ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                       Dragiša Đorđević, s.r.