Istom presudom od okrivljenog AA i BB su primenom člana 246. stav 7. Krivičnog zakonika oduzeti predmeti navedeni u izreci presude, a na osnovu potvrda o oduzetim predmetima MUP RS PU Kikinda od 29.03.2019. godine i od 09.10.2019. godine, koji će nakon pravnosnažnosti presude biti uništeni.

Okrivljeni su obavezani na plaćanje sudskog paušala u iznosu od po 5.000,00 dinara na račun Višeg suda u Zrenjaninu, kao i da solidarno naknade troškove krivičnog postupka u iznosu od 51.933,86 dinara, a okrivljeni AA i u iznosu od 62.140,00 dinara na račun VJT u Zrenjaninu, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 460/22 od 26.10.2022. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA preinačena je prvostepena presuda pa je okrivljeni AA oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika za koje mu je primenom odredbe člana 246. stav 5. Krivičnog zakonika utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika za koje mu je utvrđena novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 09.10.2019. godine do 06.11.2019. godine i novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 (tri) meseca od dana pravnosnažnosti presude, s tim što je određeno da će sud, ako okrivljeni navedenu novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok su žalba VJT u Zrenjaninu i žalba branioca okrivljenog AA u preostalom delu, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 460/22 od 26.10.2022. godine zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokati Dragan Todorović i Aleksandar Todorović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijanu presudu preinači i u odnosu na krivično delo iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika prema okrivljenom AA odbije optužbu ili da istog primenom člana 423. stav 1. ZKP oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, je osnovan.

Branioci okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuju da je u pogledu krivično- pravnih radnji koje su predmet optužbe pogrešno primenjen zakon, kada su iste pravno kvalifikovane kao produženo krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika. U prilog svom stavu branioci navode da se u konkretnom slučaju radi o prividnom idelnom sticaju gde dolazi do konsumpcije lakšeg krivičnog dela, obzirom da je biće krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, u svemu obuhvaćeno bićem produženog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Na opisani način, iako označavaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog navodima zahteva ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da delo čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Odredbom člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da ovo delo čini onaj ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Odredbom člana 60. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu.

Iz spisa predmeta proizlazi da je preciziranim optužnim aktom VJT u Zrenjaninu Kto 52/20 od 07.08.2020. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika (tačka 1. i 2.) i krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika (tačka 3.).

Sud je, nalazeći da se u radnjama okrivljenog opisanim pod tačkama 1. i 2. izreke presude, stiču sva zakonska obeležja jednog produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, pravnosnažnom presudom okrivljenog oglasio krivim zbog dva krivična dela - iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika.

U vezi sa tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o prividnom idealnom sticaju predmetnih krivičnih dela. Po oceni ovog suda u ovom slučaju bi izuzetno trebalo primeniti pravni institut inkluzije kao oblika prividnog sticaja, koji postoji kada jedno krivično delo ostvaruje svoja obeležja kroz neko drugo - teže krivično delo, s tim što je lakše krivično delo gotovo bagatelno, malog značaja u odnosu na teže delo, ali je ipak krivično delo određeno u zakonu.

U konkretnom slučaju, okolnosti slučaja su takve da je okrivljeni radnju krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika izvršio istovremeno sa jednom od radnji produženog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, koja je opisana pod tačkom 2. izreke prvostepene presude. Okrivljeni, osim radnje opisane u tački 2, je neovlašćeno radi sopstvene upotrebe držao manju količinu opojne droge i to analgetičko sredstvo – metadon u bočici od 10 ml koja je bila delimično napunjena, pa je formalno pravno očigledno da su ostvarena zakonska obeležja i krivičnog dela iz člana 246a stav 1. krivičnog zakonika. Međutim, posmatrajući krivično-pravni događaj u celini, istovrsnost i blisku povezanost radnji izvršenja dva krivična dela, može se zaključiti, da u konkretnom slučaju primena samo jednog zakonskog propisa jedino ima smisla, jer se radnja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika pokazuje kao manje značajna i sporedna, u odnosu na radnju produženog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivično pravnih radnji koje su predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom odredaba člana 4, 42, 45, 56, 57, 246. stav 5. i 54. Krivičnog zakonika okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, pri čemu je uzeo u obzir težinu izvršenog krivičnog dela i sve okolnosti iz člana 54. Krivičnog zakonika, koje su pravilno utvrđene u redovnom postupku, a koja kazna je po oceni ovog suda srazmerna stepenu krivice okrivljenog AA i istom će se u svemu postići svrha kažnjavanja predviđena članom 42. Krivičnog zakonika u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sancija iz člana 4. Krivičnog zakonika, kako sa stanovišta individualne, tako i generalne prevencije.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić