Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Delića, je neosnovan.

Ističući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, pozivajući se na odredbu člana 420. stav 1. ZKP, navodi da je u izreci presude izvršena izmena činjeničnog opisa dela u odnosu na optužni akt, na taj način što su izostavljeni pojedini elementi koji se odnose na dimenzije i karakteristike povreda, usled čega, po stavu branioca, ne postoji objektivni identitet između optužbe i presude, ističući pri tome, da se ne radi o dozvoljenoj stilizaciji opisa radnje izvršenja, već o suštinskoj izmeni činjeničnog osnova optužbe.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog Srđana Delića i na isto krivično delo – ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su, u odnosu na okrivljenog, bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu Višeg javnog tužioca u Beogradu KTO 317/22 od 29.07.2022. godine.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela okrivljenog koje su opisane u optužnom aktu dodavanjem više kriminalnih aktivnosti, odnosno dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenom, kojim se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivičnopravne sankcije, a što se u konkretnom slučaju nije dogodilo, jer izostavljanjem iz činjeničnog opisa krivičnog dela opisanog u izreci, delova koji se odnose na dužinu povreda brisanjem reči „dužine oko 2,5 cm“ i „dužine oko 4,1 cm“, kao i brisanjem reči „gde se završavala“, kojima je bliže opisano prostiranje povrede, okrivljenom nije povećana kriminalna aktivnost niti kriminalna volja, pa samim tim nije ni otežan položaj u pogledu pravne ocene dela niti krivične sankcije, već je sud navedenim izmenama, suprotno navodima branioca okrivljenog Srđana Delića, činjenično stanje prilagodio i uskladio sa utvrđenim činjenicama, o čemu se jasno izjasnio i drugostepeni sud.

S obzirom na to da sud nije uneo nove činjenice, niti je proširio optužbu, već je ostao u okvirima istog događaja i istog činjeničnog osnova, to se po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Delića, ističe da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog, ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, osporava odluku o troškovima krivičnog postupka, navodeći da sud nije primenio odredbu člana 266. ZKP, iako su bili ispunjeni uslovi da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda, imajući u vidu imovno stanje okrivljenog, njegovo lišavanje slobode i obavezu izdržavanja maloletnog deteta.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 266. ZKP, određeno je da je nagradu i nužne izdatke branioca i punomoćnika oštećenog kao tužioca ili privatnog tužioca dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka, osim ako po odredbama tog zakonika nagrada i nužni izdaci branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, te da će se, ako je okrivljenom postavljen branilac, a plaćanjem nagrade i nužnih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili izdržavanje lica koje je on obavezan da izdržava, nagrada i nužni izdaci branioca isplatiti iz budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu navedene odredbe Zakonika o krivičnom postupku, kao i da u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom nije obustavljen, niti je odbijena optužba, odnosno okrivljeni nije oslobođen od optužbe, to suprotno navodima branioca, nema zakonskih uslova da nužni izdaci i nagrada branioca okrivljenog padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Pored ovoga, u predmetnom krivičnom postupku advokat Milena Vulović okrivljenom Srđanu Deliću nije bila postavljena kao branilac po službenoj dužnosti (u kom slučaju bi, eventualno, nagrada i nužni izdaci branioca mogli biti isplaćeni iz budžetskih sredstava samo ako se utvrdi da bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on obavezan da izdržava), već izabrani branilac po punomoćju u spisima predmeta, to je u smislu člana 266. ZKP, nagradu i nužne izdatke dužno da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda dužan da snosi troškove krivičnog postupka.Ovo stoga jer između okrivljenog i njegovog branioca kao i između zastupanog lica i njegovog punomoćnika, postoji ugovorni odnos na osnovu kojeg se jedna strana obavezuje da pruži zahtevane pravne usluge, a druga strana da ove usluge plati.

Takođe, odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisano je da u odluci kojom rešava o troškovima sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač.1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a ukoliko se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima, predsednik veća odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Dakle, odredba člana 264. stav 4. ZKP predviđa fakultativni osnov za oslobađanje od plaćanja troškova krivičnog postupka, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda da okrivljenog oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljeni dostavi dokaze-podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je ona dužan da izdržava, pa kako je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen zbog predmetnog krivičnog dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. u vezi člana 262. ZKP, okrivljeni pobijanom presudom obavezan da snosi troškove krivičnog postupka.

Stoga su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljene da su pobijana pravnosnažna rešenja doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Pored ovoga, iako branilac okrivljenog Srđana Delića u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, po oceni Vrhovnog suda, obrazloženje te povrede predstavlja činjenično osporavanje nalaza i mišljenja veštaka i ocenu dokaza, dovodi u sumnju vrstu i težinu povreda, te ukazuje na protivrečnosti sa medicinskom dokumentacijom, što predstavlja povredu odredbe člana 440. u vezi člana 16. ZKP, koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, zbog čega se, Vrhovni sud se u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković