.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 331/2016
13.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.Z., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Z.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 8 K br. 603/15 od 26.10.2015. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 844/15 od 13.01.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 13.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.Z., adv. Z.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 8 K br. 603/15 od 26.10.2015. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 844/15 od 13.01.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu 8 K br. 603/15 od 26.10.2015. godine okrivljeni G.Z., oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 19.407,18 dinara, kao i sudski paušal u iznosu od 3.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 844/15 od 13.01.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 8 K br. 603/15 od 26.10.2015. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 844/15 od 13.01.2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog G.Z., adv. Z.J., zbog povrede zakona, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje ili pak da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.Z., adv. Z.J., je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1.ZKP, propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao razlog predviđena povreda zakona.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakona, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom. Branilac okrivljenog koji ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti samo okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo iz razloga propisanih članom 485. stav 4. ZKP.
Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog G.Z., adv. Z.J., ističe povredu zakona bez označavanja konkretne zakonske odredbe, ali istu obrazlaže tako što ukazuje da je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon, čime po oceni Vrhovnog kasacionog suda ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a naime da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Po stavu branioca okrivljenog prvostepeni i drugostepeni sud svoju odluku pogrešno zasnivaju samo na iskazima oštećene i njene majke, pri tom ne ceneći kako iskaz okrivljenog tako i svedoka mal. L.Z. i LJ.V., smatrajući da su isti uopšteni, te da mal. L.Z. nije prisustvovao kritičnom događaju dana 23.01.2012. godine kada je okrivljeni navodno palcem desne ruke pritisnuo u predelu vrata oštećenu, vređao je i pretio joj, a prihvata iskaz svedoka G.S., koja nije bila prisutna i nema neposredna saznanja o kritičnom događaju.
Istaknutim navodima po oceni Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu u pravnosnažnim odlukama, a što ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka – zahteva za zaštitu zakonitosti, shodno članu 485. stav 4. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.
Stoga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Za predsednika veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Vesko Krstajić, s.r.
