Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Jovana Vučković Pejčić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i oslobodi okrivljenog od odgovornosti za navedeno krivično delo ili odbije optužbu protiv okrivljenog jer delo koje mu je stavljeno na teret nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje obrazlaže navodima da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim i osuđen. Branilac ističe da je okrivljeni započeo da gradi građevinski objekat na osnovu dozvole izdate od strane nadležnih organa opštine Vlasotince od 08.02.2017. godine, da je u toku izvođenja radova došlo do opasnosti od urušavanja susednih objekata, pa su preduzete neophodne mere za obezbeđenje gradilišta i obustavljeni radovi, što se sve zaključuje iz građevinskog dnevnika izvođača, a izvođenje radova je nastavljeno tek nakon izdavanja novog odobrenja za izgradnju. Branilac je istakao da je odredbom člana 208. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano da pravno lice, koje gradi objekat bez građevinske dozvole ili suprotno projektno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi, čini privredni prestup, te da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu, kao i da nema protivpravnosti kao opšteg elementa krivičnog dela. U svom zahtevu, branilac se poziva na presudu Vrhovnog kasacionog suda KZZ 615/19 od 03.07.2019. godine.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1)i 2) ZKP.

Krivično delo iz člana 219a stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje je izvođač radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvođač radova na objektu koji se gradi, odnosno koje izvodi radove na rekonstrukciji postojećeg objekta, bez građevinske dozvole.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela opisanog u izreci prvostepene presude, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 1. Krivičnog zakonika, kako objektivna obeležja, koja se odnose na radnje okrivljenog – da je , -u vreme i na mestu bliže označenom u presudi, bio odgovorno lice u pravnom licu i direktor DOO „DNN VV gradnja“ iz Vlasotinca, koje je bilo izvođač radova, i gradilo objekat bez građevinske dozvole za gradnju od nadležnog organa Opštine Vlasotince, Odeljenja za urbanizam i građevinske poslove, čime je postupio suprotno članu 110. Zakona o planiranju i izgradnji, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog za izvršenje krivičnog dela koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Iz navedenih razloga neosnovano se podnetim zahtevom branioca okrivljenog ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da se u radnjama okrivljenog stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela iz člana 219a stav 1. KZ, za koje je pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Inkriminacija istih radnji kao prekršaja prema Zakonu o planiranju i izgradnji, na koju branilac okrivljenog ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ne isključuje krivičnu odgovornost za krivično delo, te nema mesta primeni „blažeg krivičnog zakona“, u smislu navoda zahteva. Postojanje prekršaja kao protivpravnog dela koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija, ne isključuje postojanje krivičnog dela, pa ukoliko se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela, koje mu je stavljeno na teret, nema mesta donošenju oslobađajuće presude na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP.

Pitanje činjeničnog identiteta prekršaja i krivičnog dela može biti samo od značaja za ocenu da li je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, a ne i za ocenu uslova za primenu povoljnijeg zakona.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je, u konkretnom slučaju, pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo iz člana 219a stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni optužen, pa su ocenjeni neosnovanim navodi branioca o povredi krivičnog zakona u smislu odredbe člana 439 tačka 2) ZKP.

Pored toga u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, navodi da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali istaknutu povredu zakona ne obrazlaže, odnosno ne navodi koji konkretno dokaz je po njegovom mišljenju nezakonit i u čemu se tačno sastoji njegova nezakonitost, pa zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje ovih navoda nije upuštao.

Pored iznetog navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 615/2019 od 03.07.2019. godine, nisu od uticaja na odluku u ovom predmetu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić