Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1350/16 od 06.12.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih BB, AA i VV, izjavljene od strane branilaca i presuda Osnovnog suda u Loznici K 288/15 od 25.07.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA advokat Spasoje Terzić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP u vezi člana 438. stav 2. tač. 1, 2. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će ovog okrivljenog osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava prvostepenog suda.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Spasoja Terzića je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, navodima da se na priznanjima saokrivljenih BB i VV, u pogledu učešća okrivljenog AA u izvršenju krivičnog dela u pitanju, datim na zapisnicima pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS, presuda ne može zasnivati, ukazivanjem da priznanje okrivljenih po svojoj prirodi podrazumeva lični odnos okrivljenog prema delu za koje se tereti, a što se u konkretnom slučaju ogleda u okolnosti da su ovi okrivljeni u daljim fazama ovog krivičnog postupka data priznanja opovrgli.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 604. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) ispitao shodno odredbama ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) koji je važio u vreme pribavljanja dokaza navedenih u zahtevu, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) koji je važio u vreme donošenja pravnosnažnih presuda.

Naime, iz zapisnika MUP-a RS, PU Šabac, PS Krupanj, Ku 7011/12, 7003/12 od 03.04.2012. godine, vidljivo je da je od početka saslušanja tada osumnjičenih BB i VV prisustvovao branilac ĐĐ, da su osumnjičeni poučeni o svojim pravima u krivičnom postupku, o pravu na branioca koji može prisustvovati njihovom saslušanju, da nisu dužni da iznesu svoju odbranu niti da odgovaraju na postavljena pitanja, kao i da sve što izjave može biti upotrebljeno protiv njih kao dokaz, a da su tada osumnjičeni BB i VV, nakon što su izjavili da su svojevoljno i bez ikakve prisile dali svoje iskaze, predmetne zapisnike bez primedbi potpisali, a što je učinio i njihov branilac, advokat ĐĐ, koji je, saslušan u svojstvu svedoka, posvedočio da je imao poverljiv razgovor sa osumnjičenima i da prilikom davanja njihovih iskaza prema istima nije bila primenjena sila ili upućena pretnja zbog čega je i on te zapisnike bez primedbi potpisao.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovi zapisnici pribavljeni su u svemu u skladu sa odredbom člana 226. stav 9. u vezi člana 13. i člana 89. ZKP, važećeg u vreme preduzimanja krivično procesnih radnji u pitanju i na ovim dokazima presuda se može zasnivati.

Pored toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda a suprotno navodu iz zahteva branioca, ukoliko u postupku ima dvoje ili više okrivljenih osuđujuća presuda se može doneti prema jednom okrivljenom i zasnovati na priznanju drugog saokrivljenog bez obzira što nema drugih dokaza koji bi teretili okrivljenog, obzirom da je sud ovlašćen da dokaze izvedene na glavnom pretresu kako pojedinačno tako i u njihovoj međusobnoj vezi ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju kako bi izveo zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice, što podrazumeva da sud kao organ postupka koji vrši ocenu dokaza nije vezan formalnim pravilima o tome koji uslov po sadržini mora da ispuni da bi mogao da bude prihvaćen i koja količina i kvalitet dokaza mora da postoji da bi se određena činjenica smatrala dokazanom.

Stoga, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog AA da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima i zahteva kojima se ukazuje da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni AA, u kritičnom periodu izvršio predmetno krivično delo, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osporava se činjenično stanje utvrđeno prvostepenom a potvrđeno drugostepenom presudom, u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje kao ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Rukovođen iznetim razlozima Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                             Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić