Branilac okr. S.T., adv. R.F., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. Zakonika o krivičnom postupku i povrede ustavnog prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i okr. S.T. oslobodi od optužbe za krivično delo krađa u saizvršilaštvu iz člana 203. stav 1. KZ i da utvrdi da nužni izdaci okrivljenog padaju na teret budžetskih sredstava, prema evidenciji u spisima predmeta, na ime odbrane od strane advokata na održanim pretresima u iznosima od po 18.000,00 dinara, na odloženim pretresima u iznosima od po 9.750,00 dinara i na ime sastava žalbe i zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosima od po 33.000,00 dinara ili da pobijane presude ukine i vrati predmet na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, u smislu čl. 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštittu zakonitosti branioca okr. S.T., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.T. je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba postupka, koju ne opredeljuje, a iz navoda zahteva s tim u vezi proizilazi, da je izreka presude nerazumljiva, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, dok navodima zahteva o protivrečnosti izreke samoj sebi i razlozima presude, nejasnosti razloga presude i protivrečnosti istih sa sadržinom isprava i zapisnika u spisima, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu osporava ocenu suda iskaza saslušanih svedoka i to J.A., kojoj sud poklanja veru i N.Đ. i S.T., koje sud ne prihvata i osporava verodostojnost iskaza svedoka J.A., kao pristrasnog zbog njenog prijateljstva sa oštećenim i svađe sa majkom okrivljenog, te ukazuje da je veštačenjem pogrešno utvrđena vrednost oduzetih stvari, kao odlučna činjenica za postojanje krivičnog dela u pitanju, a ovim navodima zahteva branilac okrivljenog osporava činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno. U vezi sa provedenim veštačenjem vrednosti oduzetih stvari, branilac okrivljenog ističe i povredu odredaba postupka, koju takođe ne opredeljuje, a iz navoda zahteva s tim u vezi, da okrivljenom i njegovom braniocu nije dostavljen na uvid i izjašnjenje nalaz i mišljenje veštaka finansijske struke Z.J., proizilazi da branilac ukazuje napovredu odredbe člana 123. stav 4. ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbe člana 123. stav 4. ZKP, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.T. u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, ocenjen kao nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac okrivljenog ističe i povredu ljudskog prava okrivljenog na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenog članom 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, predviđenu odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP (na koju odredbu procesnog zakona se branilac ne poziva), a ova povreda prava, prema navodima zahteva, učinjena je time što je u pobijanoj pravnosnažnj presudi iznet stav suprotan stavu suda u oceni izvedenih dokaza u drugom krivičnom postupku protiv okr. S.T., u presudi istog suda 12Kž1.br.1130/15 od 30.11.2015. godine.

Kako je odredbom člana 484. ZKP propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje ( član 485. stav 1. ZKP) i da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora uz zahtev dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.T. ne sadrži podatke o postojanju odluke Ustavnog suda kojom je utvrđena povreda prava okrivljenog na koju se u zahtevu ukazuje, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti u pogledu ovog razloga za podnošenje istog, nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, što je razlog za odbacivanje zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. i tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.