Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 186/22 od 25.01.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Mandić bez označavanja konkretne povrede zakona, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog bitnih povreda odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne označava, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, navodima da je prvostepeni sud u Valjevu svojom presudom K 289/22 od 11.10.2022. godine povredio odredbu člana 453. ZKP. Podnetim zahtevom branilac suštinski ističe da je u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude po žalbi izjavljenoj samo u korist okrivljenog, pobijanom pravnosnažnom presudom, ista izmenjena na štetu okrivljenog i to navođenjem - u činjeničnom opisu krivičnog dela novih činjenica i okolnosti koje su nepovoljnije za okrivljenog, od onih koje su bile utvrđene u činjeničnom opisu ranijeg optužnog akta i opisu krivičnog dela navedenog u izreci ranije ukinute prvostepene presude, a koje činjenice su okrivljenom stavljene na teret izmenom optužnog akta javnog tužioca nakon ukidanja ranije prvostepene presude. Kao izmenu na štetu okrivljenog, branilac navodi izmenu u pogledu radnje izvršenja krivičnog dela koje je predmet optužbe i to da je izmenjenim optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret da je krivično delo izvršio „pretnjom da će napasti na život i telo oštećene“, za šta je i oglašen krivim pravnosnažnom presudom, koje radnje izvršenja nema u prvobitnom optužnom aktu i ukinutoj prvostepenoj presudi donetoj u ranijem postupku. Prema stavu branioca, „pretnja da će napasti na život i telo oštećene“ kao radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika teža je od radnje izvršenja ovog krivičnog dela „drskim ili bezobzirnim ponašenjem“ i zasniva se na kriterijumu intenziteta povrede odnosno ugrožavanja dobra koje se inkriminacijom krivičnog dela štiti, pa je na ovaj način, po mišljenju branioca, okrivljeni u ponovljenom postupku osuđen za težu radnju od one za koju je osuđen u ranijem postupku.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno proizilazi da se presuda ne sme izmeniti na štetu optuženog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, samo ukoliko je žalba izjavljena u korist okrivljenog, a ne i u slučaju kada je ista izjavljena i na njegovu štetu.

Iz spisa se utvrđuje da je prvobitnim optužnim predlogom OJT u Valjevu Kt 818/21 od 08.11.2021. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Valjevu K 370/21 od 09.03.2022. godine donetom u ranijem postupku i za koje mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Ova presuda je, usvajanjem žalbe branioca, ukinuta rešenjem Višeg suda u Valjevu Kž1 75/22 od 07.09.2022. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, nakon čega je okrivljeni, u ponovljenom postupku, po optužnom aktu preciziranom od strane javnog tužioca na glavnom pretresu održanom 11.10.2022. godine, pobijanom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Valjevu K 289/22 od 11.10.2022. godine oglašen krivim zbog istog krivičnog dela - iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena ista krivična sankcija - uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i ista je u svemu potvrđena presudom drugostepenog suda.

Upoređivanjem najpre pravne kvalifikacije krivičnog dela, u odnosu na koje je istaknuta bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, po ranijoj i pobijanoj prvostepenoj presudi, očigledno je da je okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom oglašen krivim za isto krivično delo za koje je oglašen krivim i ranijom prvostepenom presudom u ovom krivičnom postupku - zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika.

Kada je u pitanju krivična sankcija koja je okrivljenom izrečena pobijanom prvostepenom presudom za krivično delo iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika - uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 5 meseci i vremenom proveravanja u trajanju od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude - ista je kao i krivična sankcija koja je okrivljenom izrečena prethodnom prvostepenom presudom za navedeno krivično delo u ovom krivičnom postupku.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da nisu izmenili presudu na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, niti u pogledu krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stoje navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je javni tužilac, na glavnom pretresu u ponovljenom postupku izmenio optužni akt na taj način što je okrivljenom u ponovljenom postupku stavljeno na teret da je spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice ugrožavao „pretnjom da će napasti na život i telo oštećene“, a ne „drskim ili bezobzirnim ponašenjem“, kako mu je to stavljeno na teret prvobitnim optužnim aktom i za šta je osuđen prvostepenom presudom donetom u ranijem postupku.

Međutim, na opisani način nije povređena odredba člana 453. ZKP. Naime, radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, alternativno je propisana i može se sastojati u primeni nasilja, upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo ili u drskom ili bezobzirnom ponašanju, čime učinilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili/i duševno stanje oštećenog, pri čemu je zbog izvršenja bilo kog od navedenih oblika posledične radnje izvršenja ovog krivičnog dela, za učinioca zaprećena ista kazna. Samim tim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema preinačenja na gore ukoliko sud u okviru iste pravne kvalifikacije utvrdi da umesto jednog postoji drugi alternativno propisani oblik krivičnog dela, posebno imajući u vidu da je u konkretnom slučaju, optužni akt izmenjen od strane tužioca, koji je ovlašćen da tokom trajanja krivičnog postupka, do pravnosnažnog okončanja istog raspolaže optužnim aktom, shodno ovlašćenjima iz člana 43. ZKP u vezi člana 409. stav 1. ZKP.

Shodno navedenom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u ponovljenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored ovoga, branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazu svedoka oštećene BB, koja kao privilegovani svedok pre ispitivanja nije upozorena na pravo iz člana 94. ZKP, odnosno na pravo da u predmetnom postupku može da uskrati svedočenje, s obzirom na to da se kao bivša supruga okrivljenog, iako ne žive u istom domaćinstvu, ima smatrati članom porodice.

I ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da je od dužnosti svedočenja oslobođeno lice sa kojim okrivljeni živi u braku, vanbračnoj i drugoj trajnoj zajednici života.

Prema tome, odnos sa okrivljenim iz citirane zakonske odredbe treba da postoji u vreme kada svedok treba da da iskaz.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je, prema izreci pravnosnažne presude, oštećena BB bivša supruga okrivljenog, te da je, prema stanju u spisima, bračna zajednica između okrivljenog i oštećene prestala da postoji u junu 2020. godine, to oštećena u vreme davanja iskaza na glavnom pretresu dana 14.12.2021. godine, sa čijom sadržinom se sud uz prethodnu saglasnost stranaka upoznao na glavnom pretresu u ponovljenom postupku, nije imala svojstvo privilegovanog svedoka, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu, pa sud nije ni bio dužan da je pre ispitivanja upozori da je oslobođena od dužnosti svedočenja, u smislu odredbe člana 94. stav 1. tačka 1) ZKP.

Sledstveno iznetom, a kako iz spisa proizilazi da je svedok oštećena BB, na glavnom pretresu ispitana u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na ispitivanje svedoka, to navedeni iskaz, po oceni ovoga suda, predstavlja zakonit dokaz koji je mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Nalazeći iz navedenih razloga da nižestepenim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivčinog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                             Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić