Istovremeno je određeno da troškovi krivičnog postupka shodno članu 261. stav 1. i 2. ZKP padaju na teret okrivljenog, s tim što će se o visini troškova sud odlučiti posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 262. stav 2. ZKP.

Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni BB, VV i GG, upućeni su na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.884/22 od 30.11.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K br.46/21 od 27.08.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Vladimir Marković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. KZ, te zbog povrede zakona iz člana 30. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili tako što će mu izreći blažu kaznu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je drugostepeni sud kao otežavajuću okolnost na strani okrivljenog cenio činjenicu da su dva lica izgubila život u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi, koja okolnost predstavlja obeležje predmetnog krivičnog dela zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, te se ne može uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost. Nadalje, u vezi sa istom povredom zakona, branilac ističe da je u smislu odredbe člana 54. KZ sud morao da ceni kao olakšavajuću okolnost činjenicu da oštećeni kritičnom prilikom nisu bili vezani sigurnosnim pojasevima, što je propustio da uradi, a na koji način je učinio navedenu povredu zakona.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

U konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude, nastupile su teže posledice u vidu nastupanja smrti dva lica.

Imajući u vidu da je za postojanje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ dovoljno da je nastupila smrt jednog lica, te da je u konkretnom slučaju došlo do nastupanja smrti dva lica, to ova okolnost očigledno prevazilazi meru koja je potrebna za postojanje ovog oblika krivičnog dela, a zbog čega se ista, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, može ceniti kao otežavajuća okolnost. Stoga je zahtev u ovom delu ocenjen neosnovanim.

Pored toga, neosnovano se u zahtevu navodi da sud prilikom odmeravanja kazne, nije imao u vidu činjenicu da oštećeni nisu bili vezani sigurnosnim pojasevima. Ovo stoga što je drugostepeni sud, kako je to navedeno na strani 5 stav 2 obrazloženja, cenio i okolnost da oštećeni nisu bili vezani sigurnosnim pojasevima, ali je našao da ova okolnost nije u vezi sa uzrokom saobraćajne nezgode, već da je do nezgode došlo kršenjem saobraćajnih propisa isključivo od strane okrivljenog kao vozača, zaključujući da je kazna odmerena prvostepenom presudom srazmerna težini učinjenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. KZ, odbijen je kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog podnošenja, navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja povreda u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Pored toga, u zahtevu se navodi i da je nižestepenim presudama povređen zakon jer je prvostepeni sud propustio da primeni odredbu člana 30. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pri čemu polemiše sa uzrokom nastanka predmetne saobraćajne nezgode i doprinosom oštećenih koji nisu bili vezani sigurnosnim pojasevima, iznoseći sopstvenu ocenu da je sud bio u obavezi da primeni člana 30. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a koji razlozi u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona. Stoga je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu podneti zahtev ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić