Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 161/25 od 05.01.2026. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljene AA, advokat Jug Vukićević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe za predmetno krivično delo, kao i da troškovi krivičnog postupka padnu na teret prvostepenog suda.

Vrhovni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac u obrazloženju zahteva numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno.

Međutim, navedenu povredu zakona, branilac obrazlaže navodima da prvostepeni sud nije na pravilan način utvrdio i obrazložio psihički odnos okrivljene prema izvršenom krivičnom delu, odnosno da u konkretnom slučaju postojanje umišljaja kod okrivljene, nije dokazano. S tim u vezi navodi da pomaganje kod krivičnog dela prevara mora biti izvršeno sa umišljajem, da pomagač mora biti svestan obeležja krivičnog dela, odnosno da je okrivljena morala biti svesna da okrivljeni BB daje lažni oglas za mašinu i koristi njenu karticu za prevarne radnje, što tužilaštvo u konkretnom slučaju nije dokazalo. Pored toga branilac okrivljene ističe da je okrivljeni BB spornu platnu karticu koju mu je dala okr. AA koristio u dužem vremenskom periodu pre i posle izvršenog krivičnog dela, kao svoju, da je kartica korišćena za klađenje i za prijem novca po različitim osnovima, te da sud ne pravi razliku između umišljaja i nehata na strani okrivljene. Takođe, branilac okrivljene ističe da je sud tokom postupka propustio da izvede dokaze koji idu u prilog okrivljenoj, na koji način činjenično stanje nije pravilno utvrđeno.

Na opisani način branilac okrivljene u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom, dajući svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljene u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 16. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i člana 16. ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković