Istovremeno, prema okrivljenom je na osnovu člana 87. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta – pištolja NN marke, kalibra ... mm.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 broj 2980/13 od 16.12.2013. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog A.V., preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu K 1369/2010 od 24.04.2013. godine, tako što je prema okrivljenom na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP odbijena optužba da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, usled nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja. Stavom dva iste presude, uvažavanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu, prvostepena presuda preinačena je samo u pogledu odluke o kazni, tako što su okrivljenom A.V. utvrđene pojedinačne kazne, i to za krivično delo iz člana 278. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 9-devet meseci, a za krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 1-jedne godine i 5-pet meseci, nakon čega je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2-dve godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.06.2008. godine do 01.07.2008. godine, dok su žalbe branilaca okrivljenog odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.V. – advokat S.R., na osnovu člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. i stav 2. tačka 1. ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP i povrede člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu ili da se preinače, tako što će Vrhovni kasacioni sud okrivljenog A.V. osloboditi od optužbe da je izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret, uz istovremeni predlog da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke Vrhovnog kasacionog suda po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti i da branilac u smislu člana 488. stav 2. ZKP prisustvuje sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Odredbom člana 604. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/2010), te je Vrhovni kasacioni sud prvostepenu presudu, koja je doneta 24.04.2013. godine, ocenio po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Ukazujući na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP (član 368. stav 1. tačka 7. ranije važećeg ZKP – ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/2010), branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da prvostepenom presudom nije u potpunosti rešen predmet optužbe, a ovu povredu vidi u tome što je prema okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta na osnovu člana 87. KZ, i to pištolja NN marke, kalibra ... mm iako, prema stavu branioca, iz spisa predmeta proizlazi da nije na nesumnjiv način utvrđeno postojanje predmetnog pištolja.

S tim u vezi u zahtevu se navodi da se, shodno članu 87. KZ, predmeti koji su upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela mogu oduzeti samo ako su svojina učinioca, zbog čega je nejasno na koji način će ova mera biti izvršena u konkretnom slučaju.

Suprotno izloženim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povrede iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP. Ovo stoga što se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud nije doneo nikakvu odluku o nekoj tački optužbe, pa kako su i prvostepeni i drugostepeni sud u svojim odlukama rešili sve tačke optužbe, kod činjenice i da mera bezbednosti oduzimanja predmeta ne predstavlja predmet optužbe, već krivičnu sankciju koju sud može izreći, to su navodi zahteva u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

S tim u vezi, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje da se mera bezbednosti oduzimanja predmeta može odrediti samo ukoliko su predmeti upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela svojina učinioca, jer je odredbom člana 87. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 85/2005...111/2009) propisano da se ova mera bezbednosti može odrediti kada je radi zaštite opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno.

Neosnovano se zahtevom branioca okrivljenog ukazuje i na učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (član 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg ZKP).

U zahtevu se navodi da se prvostepena presuda zasniva na iskazu svedoka B.Đ., koji je dat pred istražnim sudijom, dok je njegov iskaz sa glavnog pretresa ocenjen neistinitim, pri čemu je sud u potpunosti zanemario činjenicu da je ovaj svedok radnik C. t., gde su zaposleni i oštećeni u ovom postupku.

Suprotno iznetim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepenom presudom nisu učinjene navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, obzirom da iskaz svedoka, dat pred istražnim sudijom predstavlja zakoniti dokaz, jer je pribavljen u svemu prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Odredbom člana 96. stav 1. ZKP, koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude, propisano je da se kao svedoci pozivaju lica za koja je verovatno da će moći da daju obaveštenja o krivičnom delu i učiniocu i o drugim važnim okolnostima, a odredbom člana 97. i 98. istog Zakonika, propisano je kada neko lice ne može biti ispitano kao svedok ili kada je oslobođeno od dužnosti svedočenja. Kako svedok B.Đ. očigledno ne spada u krug lica iz člana 97. i 98. ZKP (koja nisu mogla biti ili koja su oslobođena od dužnosti svedočenja), to su neosnovani navodi zahteva da je prvostepena presuda zasnovana na nedozvoljenom dokazu.

Pri tome, činjenica da je navedeni svedok radnik C. t., gde su zaposleni i oštećeni, ne predstavlja činjenicu koja bi dovodila u sumnju zakonitost ovog dokaza.

Stoga su navodi zahteva i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje i da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP na štetu okrivljenog A.V. U vezi sa tim, branilac navodi da je u konkretnom slučaju došlo do povrede krivičnog zakona iz člana 19. stav 3. KZ, kojim je propisano da se učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane kazna može ublažiti, te da se učinilac koji je prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, može osloboditi od kazne.

Međutim, kako iz izreke prvostepene presude ne proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom odbijao od sebe istovremeni protivpravni napad, te da, prema tome, nije postupao ni u prekoračenju nužne odbrane, to u konkretnom slučaju nije bilo zakonskog osnova za primenu člana 19. stav 3. KZ, niti za ublažavanje kazne ili oslobođenje od kazne, kako se to neosnovano ističe u zahtevu.

Ukazujući na ovu povredu, branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnim presudama, kao i činjenice i dokaze koji bi evetnualno bili od uticaja na odluku o krivičnoj sankciji, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Kako se ostalim navodima zahteva ukazuje na povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, okrivljenom nije pravilno odmerio kaznu, a iz kojih razloga nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije ni upuštao u razmatranje zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                  Nevenka Važić, s.r.