Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 575/22 od 01.11.2022. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Željka Vojinovića - advokat Jelena Jakovljević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, pri čemu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, ali iz obrazloženja podetnog zahteva proizilazi da ga podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da je drugostepeni sud pogrešno kvalifikovao krivično delo kao krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. KZ. Ovo sa razloga što činjenični opis izreke pravnosnažne presude ukazuje na krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ i krivično delo teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. KZ. Pored navedenog, prema stavu branioca i da se radi o krivičnom delu razbojništvo iz člana 206. KZ isto je ostalo u pokušaju, imajući u vidu da kod okrivljenog nisu pronađene tuđe pokretne stvari.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu u izreci pravnosnažne presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni Željko Vojinović je svestan svoga dela čije je izvršenje hteo, njegova mogućnost da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima je bila smanjena, ali ne do stepena bitnog, te je bio svestan zabranjenosti svoga dela, upotrebom sile oduzeo tuđe pokretne stvari u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, koja nije mala, kojom prilikom je oštećenom AA sa umišljajem naneo tešku telesnu povredu, ... udario više puta šakama stisnutim u pesnice oštećenog AA po glavi i telu i zadao mu tešku telesnu povredu... naredio oštećenom ... da mu preda novac i mobilni telefon... uzeo plastičnu stolicu i gađao oštećenu ... nakon čega je iza pulta uzeo ranac oštećene ... u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci presude.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog Željka Vojinovića, iz kojih proizilazi da je okrivljeni upotrebom sile oduzeo tuđe pokretne stvari u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, koja nije mala, kojom prilikom je oštećenom naneo tešku telesnu povredu, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. KZ za koje je oglašen krivim, pa su samim tim navodi branioca okrivljenog da je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Vojinovića u ostalom delu je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji nezakonitost dokaza koga navodi, a na kojem je sud zasnovao pobijanu presudu i to na iskazu svedoka BB, već napominje da svedok nije bila prisutna u lokalu gde je izvršena radnja krivičnog dela i da nije mogla da navede šta je čula da okrivljeni izgovara oštećenom AA.

Iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenog dokaza.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog navodi da nije jasno na osnovu kojih dokaza je sud utvrdio nameru sticanja protivpravne imovinske koristi koja nije mala, da se uvidom u CD snimak sa lica mesta jasno može uočiti činjenica da okrivljeni nije izvršio krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom osuđen, da niko od saslušanih svedoka nije video okrivljenog kako uzima novac ili druge pokretne stvari kritičnom prilikom, na koji način se takođe osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi. Branilac ističe i da je u izreci presude BB navedena kao oštećena a u obrazloženju presude kao svedok, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge iz kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Željka Vojinovića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Željka Vojinovića - advokata Jelene Jakovljević, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić