U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Igora Anđelkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 2K.br. 82/22 od 27.05.2025. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 199/25 od 16.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 31.03.2026. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Igora Anđelkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 2K.br. 82/22 od 27.05.2025. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 199/25 od 16.01.2026. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu 2K.br. 82/22 od 27.05.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „C“ i „E“ kategorije u trajanju od 6 meseci i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 199/25 od 16.01.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Smederevu 2K.br. 82/22 od 27.05.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Igor Anđelković u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i to tako što će „ukinuti drugostepenu presudu Višeg suda u Smederevu Kž.1. 199/25 od 16.01.2026. godine, a zatim preinčaiti istu u smislu oslobađajuće shodno odredbi člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, jer tokom postupka nije dokazano da je isti učinio krivično delo“.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je prvostepeni sud prekoračio optužbu u pogledu izrečene mere bezbednosti, jer je optužnim predlogom zahtevano da sud izrekne meru bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od 6 meseci, bez navođenja kategorija vozila na koju se mera bezbednosti odnosi, dok je prvostepeni sud izrekao meru bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „C“ i „E“ kategorije, što je dovelo do toga da izreka presude predstavlja rezultat prekoračenja optužbe.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Dakle, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela okrivljenog, koje su opisane u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da su navodi dispozitiva optužnog akta identični sa izrekom pravnosnažne presude.

Shodno iznetom, kako je činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašeni krivim ostao u poptunosti u granicama optužnog akta, a kako sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela (člana 420. stav 2. ZKP), ali ni za predloge iz optužnog akta vezane za vrstu i visinu sankcije, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva opredeljuje povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno sastoji navedena povreda zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja opredeljuje i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 338. stav 1. tačka 3) u vezi člana 503. stav 1, 497. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 51. i 52. ZKP i člana 126. stav 1. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 338. stav 1. tačka 3) u vezi člana 503. stav 1, 497. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 51. i 52. ZKP i člana 126. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonom dozovljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud zahtev u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP , člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković