.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 344/2016
13.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog A.Ž., zbog krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata A.N., podnetom protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu Kž1 br.244/15 od 16.12.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 13. aprila 2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.Ž. – advokata A.N., podnet protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu Kž1 br.244/15 od 16.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu K br.69/2014 od 16.04.2015. godine okrivljeni A.Ž. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca.
Istom presudom, okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 3.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 36.100,00 dinara, sve u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude, a oštećeni Z.R. je upućen na parnicu, radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br.244/15 od 16.12.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog A.Ž. – advokata A.M., a presuda Osnovnog suda u Lazarevcu K br.69/14 od 16.04.2015. godine, potvrđena.
Branilac okrivljenog A.Ž. – advokat A.N., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet samo protiv presude Višeg suda u Beogradu Kž1 br.244/15 od 16.12.2015. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP (koju branilac pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 3. ZKP) u vezi sa članom 54. tačka 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijau presudu i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, te da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. st. 3. i 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1.) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, osporava ocenu okolnosti koje su od uticaja na odmeravanje vrste i visine krivične sankcije, isticanjem da drugostepeni sud prilikom odmeravanja kazne propustio da oceni sve okolnosti iz člana 54. KZ, obzirom da kao olakšavajuću okolnost nije cenio činjenicu da se oštećeni nije pridružio krivičnom gonjenju protiv okrivljenog.
Kako je, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu samo formalno označio povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok suštinski zahtevom osporava činjenice koje su u konkretnom slučaju bile od uticaja na odluku o vrsti i visini krivične sankcije, odnosno ukazuje na razloge zbog kojih shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i braniocima okrivljenih, to je zahtev odbačen kao nedozvoljen.
Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP a u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Snežana Medenica, s.r. Nevenka Važić, s.r.
