Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nenada Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br.106/22 od 04.08.2025. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 br.157/25 od 25.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 25. marta 2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nenada Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br.106/22 od 04.08.2025. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 br.157/25 od 25.11.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu K br.106/22 od 04.08.2025. godine, okrivljeni AA je, pored ostalih okrivljenih, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 35.000,0 dinara. Istovremeno je određeno da je okrivljeni dužan da novčanu kaznu plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, te da ukoliko je ne plati u tom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, a ako okrivljeni plati samo deo novčane kazne, sud će ostatak kazne srazmerno zameniti kaznom zatvora. Istom presudom odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka i paušala, te o imovinskopravnom zahtevu oštećenih, kako je to bliže navedeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 br.157/25 od 25.11.2025. godine, pored ostalog, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA– advokata Nenada Jovanovića, a presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br.106/22 od 04.08.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nenad Jovanović, zbog povrede zakona iz člana 485. tačka 1) ZKP, ne navodeći u uvodu o kojoj se konkretno povredi zakona radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac ukazuje na povrede odredaba članova 68. tačka 11) ZKP i člana 427. stav 5. ZKP, te na povredu odredaba člana 36. stav 2. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, te da naloži prvostepenom sudu da okrivljenom dostavi prvostepenu presudu u skladu sa zakonskim normama.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, u uvodu ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne opredeljuje ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, već u podnetom zahtevu ukazuje na povrede odredaba člana 68. tačka 11) ZKP i s tim u vezi navodi da je nižestepenim presudama učinjena povreda prava okrivljenog na pravni lek, te na povredu člana 427. stav 5. ZKP, koje se odnose na dostavljanje pisanog otpravka presude.

Kako izloženim navodima zahteva branilac okrivljenog pobijane presude pobija zbog povreda odredaba člana 68. tačka 11) ZKP i iz člana 427. stav 5. ZKP, koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da je nižestepenim rešenjima povređen član 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković