Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milan Stanojević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u radnjama okrivljenog nisu sadržani elementi bića krivičnog dela iz člana 182. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, te da radnje opisane u izreci pobijane pravnosnažne presude, ne predstavljaju polne radnje.

Odredbom člana 180. stav 1. KZ propisano je da ko izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin sa detetom kazniće se zatvorom od pet do dvanaest godina, dok je odredbom člana 182. stav 2. KZ propisano da ko pod uslovima iz člana 180. stav 1. i člana 181. stav 3. navedenog zakona izvrši neku drugu polnu radnju, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Iz izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima izvršio nedozvoljenu polnu radnju sa detetom – maloletnom oštećenom BB, na taj način što je maloletnu oštećenu i njenog brata maloletnog VV pozvao da mu pomognu u njegovom domaćinstvu, pošto je prethodno uverio maloletnu oštećenu da će da pozove njenu majku GG i obavesti o tome, nakon čega su oni pristali da krenu, kada je dolaskom do kapije ubedio maloletnog VV da se vrati, a zatim se sa oštećenom BB uputio u pravcu svoje kuće, da bi dolaskom u istu, pozvao BB da odu na sprat da bi probala farmerice njegove dece, tražeći da to učini u njegovom prisustvu, što je maloletna oštećena odbila i pokušala da izađe iz sobe, ali joj nije dozvolio, na taj način što je stao na vrata i držao je za ruke, i tada je u cilju zadovoljenja svog polnog nagona, maloletnu oštećenu poljubio u obraz nekoliko puta i pomilovao više puta po kosi, govoreći joj da je voli, da je sanjao sinoć, iako je bio svestan da vrši nedozvoljene polne radnje sa detetom, to i hteo, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude, jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 180. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom na opisani način preduzeo radnju izvršenja navedenog krivičnog dela, jer je izvršio nedozvoljenu polnu radnju sa detetom – maloletnom oštećenom BB.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva branioca okrivljenog, kojima se ističe da u konkretnom slučaju nema dokaza da je radnja izvršenja preduzeta u cilju zadovoljenja polnog nagona, po nalaženju ovog suda, osporava se ocena izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama, a što nije razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude i to u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                           Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić