Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog dva krivična dela poreska utaja u pomaganju iz člana 225. stav 2. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Dušana Mrdakovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Valjevu K.br.236/23 od 10.12.2024. godine i Kv.br.423/24 od 03.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 16.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Dušana Mrdakovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Valjevu K.br.236/23 od 10.12.2024. godine i Kv.br.423/24 od 03.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu K.br.236/23 od 10.12.2024. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev za donošenje rešenja o troškovima za radnje preduzete pred OJT u Valjevu, a koji zahtev je podnet od strane advokata Dušana Mrdakovića dana 10.12.2024. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu Kv.br.423/24 od 03.01.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, advokata Dušana Mrdakovića, koja je izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Valjevu K.br.236/23 od 10.12.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Dušan Mrdaković, zbog povreda odredaba člana 225. stav 5. i članova 261. – 265. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijano drugostepeno rešenje i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijano drugostepeno rešenje tako što će usvojiti zahtev okrivljenih u iznosu od 483.000,00 dinara, te im dosuditi i iznos od 270.000,00 dinara na ime troškova angažovanja branioca za sastavljanje vanrednog pravnog leka, kao i iznos od 135.000,00 dinara na ime sastavljanja žalbe na pobijano prvostepeno rešenje o troškovima krivičnog postupka.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenih AA i BB u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je Osnovni sud u Valjevu svojom odlukom da odbaci kao nedozvoljen naknadni zahtev branioca okrivljenih za donošenje rešenja o troškovima krivičnog postupka, a vezano za procesne radnje preduzete i nastale pred OJT u Valjevu, povredio odredbe članova 261. – 265. ZKP, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi članova 261, 262, 263, 264. i 265. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima. Međutim, branilac svojim daljim navodima u podnetom zahtevu, po nalaženju Vrhovnog suda, faktički samo osporava ocenu i zaključak Osnovnog suda u Valjevu da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se usvoji naknadni zahtev branioca okrivljenih za donošenje rešenja o troškovima krivičnog postupka vezano za radnje koje su preduzete pred OJT u Valjevu, polemišući pri tome sa razlozima koje je Osnovni sud u Valjevu dao za svoju odluku u obrazloženjima pobijanih rešenja i iznoseći sopstvenu tvrdnju i zaključak da je sud trebalo da usvoji naknadni zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, budući da je isti podnet od strane ovlašćenog lica i da je blagovremen, jer nijednom odredbom ZKP nije ograničeno u kom vremenskom roku i koliko puta branilac može zahtevati različite troškove krivičnog postupka.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja nižestepenih rešenja Osnovnog suda u Valjevu, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima, dok suštinski svojim navodima osporava zaključak i ocenu suda da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se usvoji naknadni zahtev branioca okrivljenih za naknadu troškova krivičnog postupka vezano za procesne radnje preduzete pred OJT u Valjevu i polemiše sa razlozima koje je Osnovni sud u Valjevu dao za svoju odluku u obrazloženjima pobijanih rešenja, a što sve ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredbe člana 225. stav 5. ZKP, isticanjem da je sud trebalo da usvoji zahtev branioca okrivljenih za naknadu troškova krivičnog postupka za procesne radnje koje su preduzete pred OJT u Valjevu, iz razloga jer je branilac prethodno zahtev za naknadu ovih troškova podneo OJT-u u Valjevu, a od koga je dopisom obavešten da je navedeni zahtev prosleđen sudu na dalje odlučivanje, tako da je sud isti shodno odredbi člana 225. stav 5. ZKP u konkretnom slučaju morao smatrati blagovremenim i dozvoljenim. Osim toga, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe i da je izreka pobijanih rešenja nerazumljiva i nejasna, a koji navodi branioca okrivljenih bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Takođe, branilac okrivljenih u podnetom zahtevu navodi i da je izreka pobijanih rešenja kontradiktorna sama sebi, te da u obrazloženjima pobijanih rešenja nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, tačnije razlozi zbog čega je predmetni zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka nedozvoljen, a i oni razlozi koji su navedeni su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a koji navodi branioca okrivljenih bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede odredaba člana 225. stav 5, člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Dušana Mrdakovića, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković