Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 981/22 od 14.12.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Smederevu i branilaca okrivljene AA i presuda Višeg suda u Smederevu K br. 63/19 od 26.07.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljene AA - advokat Borivoje Borović i advokata Ognjen Radić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, ili postupi shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP i pobijane presude preinači.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branioci okrivljene, u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva numerišu povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlažu navodima da je okrivljena AA osuđena zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 243. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, ali da odredbom člana 243. KZ nije propisana zloupotreba službenog položaja, već krivično delo falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica. Takođe, u obe presude je okrivljena osuđena i zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, ali odredbom člana 229. KZ nije propisana poreska utaja, već krivično delo zaključenje restriktivnog sporazuma.

Iznete navode zahteva branilaca okrivljene Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su pobijanim presudama okrivljenu AA oglasili krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, a ne kako to branioci pogrešno označavaju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazujući da je u pitanju numeracija iz „člana 243. KZ“, .

Takođe, okrivljena je pravnosnažnim presudama oglašena krivom i zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a prema odredbi stava 2. istog člana, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS“ br. 85/2005 ... 108/2014) koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenoj optužbom stavljeno na teret (01.01.2016. godine do 31.10.2017. godine,) za krivično delo poreska utaja primenjivala se odredba člana 229. KZ, kojom je u stavu 2., propisano da, ako iznos obaveze iz stava 1. istog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 94/2016) koji je stupio na snagu 01.06.2018. godine, s tim da je odredba člana 27. tog zakona koja se odnosi na krivična dela protiv privrede (Glava dvadesetdruga), između ostalih i na krivično delo iz člana 229. KZ, stupila na snagu 01.03.2018. godine, propisano je krivično delo poreska utaja, ali u članu 225. KZ. Odredbom člana 225. stav 2. KZ propisano je da, ako iznos obaveze iz stava 1. istog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Prema navedenom, i za krivično delo iz člana 229. koje se primenjivalo do 28.02.2018. godine predviđena je kazna zatvora od 1 do 8 godina i novčana kazna i za krivično delo iz člana 225. koje se primenjuje od 01.03.2018.godine predviđena je kazna zatvora od 1 do 8 godina i novčana kazna.

Shodno iznetom, a imajući u vidu da je kao vreme izvršenja krivičnog dela stavljen period od 01.01.2016. godine do 31.10.2017. godine, to su nižestepeni sudovi pravilnom primenom zakona, okrivljenu oglasili krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, odnosno na učinioca primenili zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, obzirom da kasnije izmene zakona nisu blaže za učinioca, u skladu sa članom 5. KZ.

Pri tome, tačni su navodi zahteva kojima se ukazuje da odredbom člana 229. KZ nije propisana „poreska utaja“, već „zaključenje restriktivnog sporazuma“, ali su isti bez uticaja na drugačiju odluku ovog suda, obzirom da je ova numeracija u skladu sa sada važećim Krivičnim zakonikom, koji u konkretno slučaju nije ni primenjen, imajući u vidu pravila o vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva, a kako je to napred obrazloženo.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je navode branilaca kojima ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenio kao neosnovane.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljene kao razlog podnošenja numerišu i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Kao nezakonit dokaz, branioci okrivljene označavaju nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke Ratka Lazarevića. Naime, po stavu odbrane, označeno veštačenje je neupotrebljivo, jer je veštak svoj nalaz i mišljenje dao u čak četiri varijante, a trebao je samo u jedanoj i to sa potpuno preciznim mišljenjem, na osnovu egzaktnih dokumenata koje može da veštači i ceni. Takođe se navodi da je veštačenje ostalo nepotpuno, neproverljivo i kontradiktorno sa iskazom oštećenog, te da je sud u takvoj situaciji morao po službenoj dužnosti da odredi novo finansijsko veštačenje.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branioci okrivljene ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, obzirom da ne osporavaju označeni dokaz po formi niti prema načinu pribavljanja, već sadržinu istog, dajući svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Takođe, branioci okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numerišu i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, međutim, navodi zahteva branilaca okrivljene ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno sastoji ta povreda, odnosno ne obrazlažu na koji način je došlo do prekoračenja optužbe.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene, u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4.ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Irina Ristić s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić