Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zaheva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S., adv. I.S. Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, razmotrio spise predmeta sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog okrivljenog D.S., adv. I.S., u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP nema propisan sadržaj.

Prema odredbi člana 484. ZKP, koja popisuje sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, u zahtevu se mora navesti razlog za podnošenje istog, propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, odnosno mora se navesti da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), ili zbog primene „neustavnog zakona“ (tačka 2) ili zbog povrede ili uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3), s tim da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog D.S., kao razlog podnošenja zahteva označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu samo formalno označava navedene povrede, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ove povrede sastoje, već samo navodi u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP „da se radi o nezakonitim dokazima“ dok u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalno-pravne prirode sastoji.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP) delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano odredbom člana 489. stav 1. ZKP, što znači da sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko razlozi i povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojoj se povredi zakona radi.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud imajući napred navedeno u vidu našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1 ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP nema zakonom propisan sadržaj, te je postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Nadalje, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažno rešenje se pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, navodima da je izreka rešenja protivrečna sama sebi i razlozima rešenja, a razlozi rešenja protivrečni izreci, te da je zaključak prvostepenog suda o zadržavanju okrivljenog u pritvoru, zasnovan na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, a iz kojih razloga podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP okrivljenom i braniocu nije dozvoljeno, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 484. ZKP, te člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                 Nevenka Važić, s.r.