Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.1585/15 od 18.01.2016. godine, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog D.V. i njegovog branioca – advokata A.P., presuda Višeg suda u Kruševcu K br.14/15 od 15.10.2015. godine preinačena je samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni D.V. zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi sa članom 289. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, dok su u preostalom delu ove žalbe i žalba Višeg javnog tužioca u Kruševcu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.V. – advokat S.V. na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 3. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude, i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. st. 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1.) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi povredu zakona iz člana 439. tačka 1. i 3. ZKP, isticanjem da delo zbog kojeg je okrivljeni osuđen pravnosnažnom presudom nije krivično delo i da je samim tim povređen zakon i u pogledu izricanja krivične sankcije, ne navodeći konkretno u čemu se ove povrede zakona sastoje. Iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac pravnosnažne presude pobija i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 42. stav 1. i članom 93. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ukazujući da je sud pogrešno zaključio da je okrivljeni postupao suprotno odredbi člana 42. stav 1. ZOBS-a, jer se kretao dozvoljenom brzinom i u svemu u skladu sa propisima, te da su pešakinje – sada pokojna oštećena M.P. i oštećena B.G. izazvale nastanak predmetne saobraćajne nezgode ponašajući se suprotno člana 93. ZOBS-a, te dakle ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza.

Kako se, dakle, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno navode povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na razloge zbog kojih u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP podnošenje ovog vanrednog pravnog leka nije dozvoljeno okrivljenima i njihovim braniocima (pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.V. odbacio kao nedozvoljen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

S svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.