U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Maje Kovačević- Tomić i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milisava Vasića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 1K.756/13 od 25.09.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 122/17 od 23.02.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 10.05.2017. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milisava Vasića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 1K.756/13 od 25.09.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 122/17 od 23.02.2017. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici 1K.756/13 od 25.09.2015. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci.

Istom presudom oštećeni je upućen da svoj imovinskopravni zahtev ostvari u parnici. Okrivljeni je obavezan da oštećenom naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 213.000,00 dinara, te da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 36.471,37 dinara i na ime paušala iznos od 6.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 756/16 od 22.09.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, advokata Milisava Vasića i advokata Milana Gajića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici 1K.756/13 od 25.09.2015. godine.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 122/17 od 23.02.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Loznici 1K.756/13 od 25.09.2015. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Milisav Vasić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 1K.756/13 od 25.09.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 122/17 od 23.02.2017. godine, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, te povreda odredaba člana 16. stav 2, 4. i 5, člana 83. stav 1. i 2, člana 395. stav 1. i 4, člana 438. stav 2. tačka 2), člana 441. stav 1, člana 460. stav 1, člana 499. stav 4. u vezi člana 333. stav 1. i člana 501. stav 1. u vezi člana 500. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celosti prvostepenu presudu, kao i obe presude drugostepenog suda, te da predmet vrati istom prvostepenom sudu na ponovnu odluku, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, odnosno sudijom pojedincem, kao i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazu svedoka BB, brata okrivljenog, koji je u toku krivičnog postupka, kao privilegovani svedok, uskratio svedočenje, pa samim tim sud nije mogao zasnovati presudu na njegovom ranije datom iskazu, pri čemu je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bez iskaza ovog svedoka ne bi bila doneta ista presuda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi okrivljenog AA bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je postupao po žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Loznici 1K.756/13 od 25.09.2015. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je cenio ove navode i o istima izneo razloge na strani 4 presude KŽ1 122/17 od 23.02.2017. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu okrivljenog, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Naime, kako iz spisa predmeta proizilazi da pravnosnažna presuda, u pogledu činjenice da oštećeni VV i svedok BB nisu bili u poslovnom odnosu, nije zasnovana samo na iskazu svedoka BB, a iz razloga jer je ta činjenica utvrđena i iz iskaza oštećenog VV i kako je, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge izvedene dokaze očigledno da bi i bez iskaza svedoka BB kao nezakonito izvedenog dokaza bila donesena ista presuda, to stoga branilac okrivljenog neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da delo za koje je okrivljeni optužen po zakonu nije krivično delo, jer objekat krivičnog dela utaja iz člana 207. KZ ne može biti potraživanje i druga prava, a takođe ni zamenjive stvari koje nemaju naročite oznake po kojima bi se razlikovale od drugih stvari iste vrste, namene i vrednosti, pa stoga kao zamenjiva stvar to ne može biti ni novac od naplate novčanog potraživanja, a za koji je u izreci presude navedeno da je poveren okrivljenom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer novac, iako predstavlja zamenjivu stvar, jeste predmet radnje izvršenja krivičnog dela utaja iz člana 207. KZ, pa samim tim to je i novac od naplate novčanog potraživanja koje je oštećeni imao prema Republici Srbiji, a koji je poverio okrivljenom, tako da po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je on pravnosnažno oglašen krivim i osuđen.

Takođe, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, isticanjem da je sud povredio zakonske odredbe o naknadi troškova krivičnog postupka kada je obavezao okrivljenog da naknadi oštećenom iznos od 15.000,00 dinara na ime sastava jednog neimenovanog obrazloženog podneska od strane punomoćnika-advokata.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer je sud pravilno obavezao okrivljenog da naknadi oštećenom troškove krivičnog postupka na ime zastupanja od punomoćnika- advokata i to, shodno Tarifnom broju 8. stav 2. u vezi Tarifnog broja 4. stav 1. tačka 11) Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012 od 24.12.2012. godine), za sastavljanje jednog obrazloženog podneska iznos od 15.000,00 dinara, a kojim obrazloženim podneskom od 17.03.2015. godine su stavljene primedbe na nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomske struke.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, navodi branioca okrivljenog kojima ističe da okrivljeni do poverene stvari nije došao na legalan način jer je potraživanje, koje je dosuđeno nepostojećem pravnom licu, na okrivljenog prešlo na protivpravan način i to zaključenjem ništavog ugovora o ustupanju potraživanja, te da nije utvrđeno koja je to pokretna stvar, od koga, gde i kada okrivljenom poverena i na koji način je on istu prisvojio, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povredu odredaba člana 395. stav 1. i 4. ZKP, isticanjem da je sud bez donošenja obrazloženog rešenja odbio predloge odbrane za izvođenje dokaza. Osim toga, zahtev se podnosi i zbog povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su razlozi prvostepene presude kojima se obrazlaže da je okrivljeni postupao sa prevarnom namerom protivrečni izreci. Takođe se, kao razlog za podnošenje zahteva, navode i povrede odredaba člana 16. stav 2, 4. i 5, člana 83. stav 1. i 2. i člana 460. stav 1. ZKP. Branilac u zahtevu ukazuje i na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja. Pored toga, ukazuje se i na povredu odredbe člana 499. stav 4. u vezi člana 333. stav 1. ZKP, isticanjem da optužni predlog nije podnet u dovoljnom broju primeraka, čime je jednom od branilaca okrivljenog onemogućeno da se upozna sa optužnim aktom, te se ukazuje i na povredu odredbe člana 501. stav 1. u vezi člana 500. stav 1. ZKP, isticanjem da prvostepeni sud, i pored toga što je optužni akt neuredan jer ne sadrži sve što je propisano odredbama člana 500. stav 1. tačka 5) i 6) ZKP, isti nije vratio javnom tužiocu da shodno članu 501. stav 1. ZKP ispravi nedostatke.

Imajući u vidu da u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 16. stav 2, 4. i 5, člana 83. stav 1. i 2, člana 395. stav 1. i 4, člana 438. stav 2. tačka 2), člana 441. stav 1, člana 460. stav 1, člana 499. stav 4. u vezi člana 333. stav 1. i člana 501. stav 1. u vezi člana 500. stav 1. ZKP, a koje povrede nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 4. ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milisava Vasića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                               Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić