Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 190/24 od 13.12.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kruševcu i branioca okrivljenog AA - advokata Vladana Ivanovića, a presuda Osnovnog suda u Kruševcu K 301/24 od 15.07.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Vladan Ivanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je prvostepeni sud prekoračio optužbu na taj način što je izostavio čitav niz radnji, koje su navedene u optužnom predlogu, a koje su preduzimali oštećeni VV i BB, te izostavljanjem opisa načina na koji je okrivljeni AA došao na lice mesta, na koji način je, prema navodima zahteva, u izreci presude stvoren privid kontinuiranog prisustva okrivljenog na mestu dešavanja kritičnog događaja, narušavajući pri tome objektivni identitet optužbe i presude.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Naime, istovetni navodi zahteva isticani su i u žalbi branioca okrivljenog, podnetoj protiv prvostepene presude i bili su predmet razmatranja Višeg suda u Kruševcu, koji je izložene navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 4. stav četvrti i strani 5. stav prvi i drugi obrazloženja svoje odluke, izneo jasne i argumentovane razloge koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te na ove razloge u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu navodi i da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Međutim, prilikom obrazlaganja ovako označene povrede, branilac ne navodi na koji način je nižestepenim presudama u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, već s tim u vezi u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP, isticanjem da prvostepeni sud nije na jasan i pouzdan način utvrdio da je okrivljenom u momentu preduzimanja radnji bilo poznato da su oštećeni BB i VV službena lica koja vrše službenu radnju.

Najzad, u obrazloženju zahteva branilac ukazuje i na povredu odredaba člana 462. stav 3. ZKP, isticanjem da prvostepeni sud nije postupio po nalozima Višeg suda u Kruševcu Kž1 83/24 od 24.05.2024. godine, nakon ukidanja prvobitne prvostepene presude.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, odnosno povrede člana 440. ZKP, te povrede odredaba člana 462. stav 3. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković