U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, advokata Ivana Čvrkića i advokata Milana Ćurčića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 295/14 od 14.06.2017. godine (ispravljena rešenjem istog suda K 295/14 od 27.07.2017. godine) i Višeg suda u Čačku Kž 249/17 od 28.11.2017. godine, na sednici veća održanoj 26.04.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Ivana Čvrkića podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 295/14 od 14.06.2017. godine (ispravljena rešenjem istog suda K 295/14 od 27.07.2017. godine) i Višeg suda u Čačku Kž 249/17 od 28.11.2017. godine.

ODBACUJE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Milana Ćurčića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 295/14 od 14.06.2017. godine (ispravljena rešenjem istog suda K 295/14 od 27.07.2017. godine) i Višeg suda u Čačku Kž 249/17 od 28.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku K 295/14 od 14.06.2017. godine, (ispravljena rešenjem istog suda K 295/14 od 27.07.2017. godine), okrivljena AA, oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. Stav 1. KZ, za koje je osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, koju je dužna platiti po pravnosnažnosti navedene presude u dve jednake mesečne rate, najkasnije do svakog 10-tog u mesecu, a ukoliko istu ne plati u određenom roku, određeno je da će sud novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom, okrivljeni BB, oglašen je krivim zbog izvršenja dva krivična dela laka telesna poveda iz člana 122. stav 1. KZ, za koja mu je sud prethodno utvrdio novčane kazne u iznosu od 50.000,00 dinara, te ga osudio na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan platiti po pravnosnažnosti presude u četiri jednake mesečne rate, počev od svakog 10- tog u mesecu, a ukoliko istu ne plati u određenom roku, određeno je da će sud novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljeni AA i BB su obavezani da sudu na ime paušala plate iznos od po 5.000,00 dinara, a na ime ostalih troškova krivičnog postupka, kao solidarni dužnici da isplate iznos od 12.658,00 dinara, sve na račun osnovnog suda u Čačku, bliže označen u izreci, u roku od 15 dana od dana pravnosnažosti navedene presude, pod pretnjom izvršenja. Takođe, okrivljeni su obavezani da kao solidarni dužnici, privatnim tužiljama VV i GG, kao solidarnim poveriocima, na ime troškova krivičnog postupka, isplate iznos od 423.835,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom izvršenja. Privatne tužilje VV i GG, su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućene na parnicu.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž 249/17 od 28.11.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, advokata Ivana Čvrkića i advokata Milana Ćurčića, a presuda Osnovnog suda u Čačku K 295/14 od 14.06.2017. godine (ispravljena rešenjem istog suda K 295/14 od 27.07.2017. godine), je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti, blagovremeno su podneli branioci okrivljenih AA i BB:

- advokat Ivan Čvrkić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine ili preinači pobijane presude;

- advokat Milan Ćurčić, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Ivana Čvrkića, je neosnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Milana Ćurčića, je nedozvoljen.

Branilac okrivljenih, advokat Ivan Čvrkić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, te da se u konkretnom slučaju radi o stvari koja je već pravnosnažno obustavljena, odnosno da su nižestepeni sudovi okrivljenog BB, pravnosnažno oglasili krivim zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, u pogledu istog događaja, u vezi koga je postupak protiv okrivljenog pravnosnažno obustavljen. Time je, prema stavu branioca, povređeno procesno načelo ne bis in idem.

Međutim, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, propisano je da niko ne može da bude gonjen ili kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen, te da istim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Čačku Kt 520/14 od 13.08.2015. godine, odbačena krivična prijava – izveštaj Policijske uprave PI Čačak PU-1455/14 od 20.05.2014. godine, podneta protiv BB, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, izvršenog na štetu oštećene VV, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Takođe, iz spisa proizilazi i da je nakon toga, oštećena VV, na osnovu člana 51. stav 2. ZKP, preko svog punomoćnika, podnela prigovor o kome je Viši javni tužilac odlučio rešenjem Kt Po 117/15 od 03.11.2015. godine i isti odbio kao neosnovan.

Presudom Osnovnog suda u Čačku K 295/14 od 14.06.2017. godine (ispravljena rešenjem istog suda K 295/14 od 27.07.2017. godine), koja je u svemu potvrđena presudom Višeg suda u Čačku Kž 249/17 od 28.11.2017. godine, okrivljeni BB, između ostalog, oglašen je krivim da je na štetu oštećene VV, izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ.

Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije povređeno procesno načelo iz člana 4. stav 1. ZKP, člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Naime, nesporna je činjenica da je u konkretnom slučaju Osnovni javni tužilac u Čačku, odbacio krivičnu prijavu protiv okrivljenog BB, podnetu zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, našavši da ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, te da je o tome obavestio oštećenu VV, da shodno članu 51. stav 2. ZKP, može podneti prigovor, što je ista i učinila, a Viši javni tužilac u Čačku je taj prigovor odbio kao neosnovan. Međutim, u takvoj procesnoj situaciji postoji zakonska mogućnost da oštećena u smislu člana 64. ZKP, podnese i zastupa privatnu krivičnu tužbu protiv okrivljenog, što je i ista i učinila, stavljajući mu na teret krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, koje se goni po privatnoj tužbi. Stoga, iako je reč o istom životnom događaju, po nalaženju ovog suda, donošenjem pobijanih presuda kojima su okrivljeni pravnosnažno oglašeni krivim zbog dva krivična dela, a orkivljeni BB zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, nije učinjena povreda procesnog načela ne bis in idem.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenih, advokat Ivan Čvrkić, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenih advokat Milan Ćurčić, ističe da izreka pobijane prvostepene presude ne sadrži „jasno opredeljenje krivice okrivljenih“, s obzirom da je u izreci navedeno da je okrivljena AA, kritičnom prilikom postupala sa direktnim umišljajem, a zatim da je ista bila svesna da na opisani način „može uvrediti privatnu tužilju.“ Navedeno se, prema stavu branioca, odnosi i na okrivljenog BB, jer je u izreci pobijane prvostepene presude u pogledu krivičnog dela učinjenog na štetu oštećene VV, navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom, postupao sa direktnim umišljajem, dok u istoj izreci potom stoji da je „bio svestan da može učiniti krivično delo i da je na to pristao.“ Takođe, u vezi okrivljenog BB, isti propust sadrži i izreka prvostepene presude u odnosu na krivično delo učinjeno na štetu oštećene GG, s tim što pored toga, prema mišljenju branioca, u činjeničnom opisu predmetnog krivičnog dela, nema ni jasnog opredeljenja povreda koje je okrivljeni kritičnom prilikom naneo privatnoj tužilji GG.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenih, advokat Milan Ćurčić, ukazuje na nerazumljivost izreke pobijane prvostepene presude, tj. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored toga, isti branilac u zahtevu ističe i to da ni obrazloženje pobijanih presuda, ne sadrži jasne razloge u pogledu oblika krivice okrivljenih, kojim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenih AA i BB, advokata Milana Ćurčića, odbacio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenih advokata Milana Ćurčića, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić