.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 36/2016
19.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.J., zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 179. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.J., advokata V.H., podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Višeg javnog tužioca u Somboru Ktr 571/15 od 22.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.J., advokata V.H., podnet protiv pravnosnažnog rešenja Višeg javnog tužioca u Somboru Ktr 571/15 od 22.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg javnog tužioca u Somboru Ktr 571/15 od 22.10.2015. godine odbijen je zahtev branioca okrivljenog G.J. za izuzeće rukovodioca Osnovnog javnog tužioca u Somboru Dragana Babića od postupanja u predmetu Osnovnog javnog tužioca u Somboru Kt 1434/14 (predmet Osnovnog suda u Somboru K 370/15).
Protiv navedenog rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog G.J., advokat V.H., u smislu člana 485. st. 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijano rešenje ukine, ili ga preinači tako što će iz postupanja u predmetnom postupku izuzeti rukovodioca Osnovnog javnog tužioca u Somboru Dragana Babića.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.
Prema odredbi člana 484. ZKP koja propisuje sadržaj zahteva, u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se navesti razlog za podnošenje zahteva propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, dakle, da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), primene neustavnog zakona (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3), s tim što u slučaju da se zahtev podnosi iz razloga propisanih članom 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti uz zahtev i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP o povredi zakona je opšteg karaktera, pa je u stavu 2. bliže određeno kada postoji povreda zakona, a to je ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređena odredba krivičnog postupka ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci, pogrešno primenjen zakon. Stav 4. tog člana predviđa zbog kojih povreda tog zakonika učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i one su taksativno nabrojane.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. st. 1. i 2. u vezi stava 4. ZKP, pri čemu se u zahtevu ne poziva ni na jednu od povreda Zakonika taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, što znači, da u situaciji kada konkretna povreda zakona nije opredeljena, sud nije ovlašćen da sam po službenoj dužnosti utvrđuje o kojoj povredi zakona se radi.
Kako branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije u smislu člana 485. stav 4. ZKP, opredelio povredu Zakonika o krivičnom postupku za koju smatra da je pobijanim rešenjem učinjena, već je samo opisao postupanje Osnovnog javnog tužioca u Somboru u predmetnom postupku, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.
Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je pobijanim rešenjem učinjena i povreda prava na pravično suđenje iz člana 32. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije, kao i povreda posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 5. Ustava Reublike Srbije, ali kako uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je okrivljenom u postupku povređeno neko od navedenih Ustavom zajemčeni prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
