Istom presudom okrivljeni su obavezani da nadoknade troškove krivičnog postupka, o čijij visini će biti odlučeno posebnim rešenjem, na osnovu člana 262. stav 2. u vezi člana 264. stav 1. ZKP. Okrivljeni su obavezani da na ime paušala plate sudu iznos od po 10.000,00 dinara. Oštećeni DD je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 br.98/24 od 17.10.2024. godine delimično je usvojena žalba zajedničnog branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Mirka Rakića i okrivljenog AA, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Požarevcu K.br.87/22 od 05.04.2024. godine, samo u pogledu načina izvršenja izrečenih kazni zatvora, tako što je Viši sud u Požarevcu odredio da će okrivljeni AA kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i okrivljeni BB kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, tako što okrivljeni ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, koja kazna se ima sprovesti uz primenu elektronskog nadzora i određeno da ako okrivljeni jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju od šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da okrivljeni ostatak kazne zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su ostali delovi žalbi zajedničkog branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Mirka Rakića i okrivljenog BB, odbijeni kao neosnovani, a odbijene su i kao nesnovane žalbe Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu Kto.br.214/19 od 09.05.2024. godine i branioca okrivljenog GG, advokata Gorana Petrovića, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih AA, BB i VV, advokat Mirko Rakić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljene oslobodi od optužbe ili da navedene presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje,

- branilac okrivljenog GG, advokat Goran Petrović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog GG oslobodi od optužbe ili da navedene presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Mirka Rakića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i branioca okrivljenog GG, advokata Gorana Petrovića u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) su neosnovani.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih AA, BB i VV, advokat Mirko Rakić ističe da je optužnim aktom okrivljenima bilo stavljeno na teret da su izvršili krivično delo teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ, da bi nakon što je medicinskim veštačenjem utvrđeno da se ne radi o teškoj, već o lakoj telesnoj povredi, a što znači da je za takvo gonjenje nastupila apsolutna zastarelost, tužilaštvo izmenilo optužni akt tako što je okrivljenima stavilo na teret krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu Kto. br.214/19 od 01.08.2019. godine okrivljenima stavljeno na teret da su izvršili krivično delo teška telesna povreda u saizvrišlaštvu iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Osnovno javno tužilaštvo u Požarevcu je dana 26.02.2021. godine izvršilo izmenu činjeničnog opisa optužnog akta, s tim da je ostalo pri istoj pravnoj kvalifikaciji, da bi dana 18.10.2023. godine izvršilo izmenu optužnog akta, tako što je okrivljenima stavljeno na teret da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33. KZ.

Odredbom člana 344. stav 2. KZ predviđeno da se će se učinilac kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina, a odredbom člana 103. stav 1. tačka 5. KZ predviđeno da se krivično gonjenje ne može preduzeti ukoliko protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine, što znači da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja deset godina, shodno odredbi člana 104. stav 6. KZ. U konkretnom slučaju nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, s obzirom da je krivično delo izvršeno dana 20.03.2018. godine, pa je zahtev branioca okrivljenih adv. Mirka Rakića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenio kao neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog GG, advokat Goran Petrović u svom zahtevu ukazuje da iz radnji koje su utvrđene i nesumnjivo preduzete ne može da proistekne krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ, za koje delo je oglašen krivim. Branilac takođe ukazuje da je i u optužnom aktu i u izreci prvostepene presude izostavljen bitan element krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret a to su radnje koje je preduzeo i iz kojih proizilazi da je izvršio krivično delo, pa je nepoznato na koji način je GG izvršio navedeno krivično delo, odnosno u kakvoj vezi su povrede koje je zadobio oštećeni sa radnjama GG. Po oceni branioca, kada je u pitanju saizvršilaštvo, prvostepeni sud je bio dužan da utvrdi u čemu se sastoji konkretna radnja saizvršilaštva svakog okrivljenog ponaosob i bilo je potrebno da se u izreci presude opredeli da li je značajnije ugroženo spokojstvo građana ili je teže remećen javni red i mir, jer se radi o alternativno određenim obeležjima krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ.

Branilac okrivljenog GG, advokat Goran Petrović ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer kod okrivljenog GG nije postojao umišljaj da značajnije ugrozi spokojstvo građana i da svojim radnjama izazove osećanje lične i imovinski nesigurnosti, odnosno branilac tvrdi da su u radnjama okrivljenog u konkretnom slučaju eventualno ostvareni elementi krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 1. KZ.

Vrhovni sud je navode branioca okrivljenog GG, advokata Gorana Petrovića ocenio kao neosnovane iz sledećih razloga:

Izrekom presude Osnovnog suda u Požarevcu K. br.87/22 od 05.04.2024. godine okrivljeni su oglašeni krivim da su dana 20.03.2018. godine, u stanju uračunljivosti, svesni svog dela i zabranjenosti istog, čije su izvršenje hteli, izazivanjem tuče i vršenjem nasilja prema oštećenom DD, značajnije ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir, na taj način što su posle saobraćajne nezgode koju je izazvalo vozilo kojim je upravljao svedok ĐĐ, a u kome se nalazio oštećeni, tako što je udarilo u parkirano vozilo okrivljenog BB, okrivljeni, sa više vozila sustigli vozilo u kome se nalazio oštećeni i to na javnom mestu – raskrsnici ulica Prvomajska i ulica Vojvoda Mišića, u blizini prodavnice ..., te nakon što su izašli iz vozila, okrivljeni zajednički preduzimajući radnju izvršenja, zadali više udaraca oštećenom rukama i nogama u predelu glave i tela, usled čega je oštećeni zadobio lake telesne povrede, koje su nabrojane u izreci presude, a koje opisano ponašanje okrivljenih je usled svog inteziteta i trajanja dovelo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana, zbog čega je obaveštena policija od strane svedoka EE, čime su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. i člana 33.KZ.

Odredbom člana 344. stav 1. KZ propisano da ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine, dok je stavom 2. istog člana propisano da ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građanina, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do dve godine.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da su okrivljeni na opisani način, u stanju uračunljivosti, svesni svog dela i zabranjenosti istog, čije su izvršenje hteli, zajednički preduzimajući radnju izvršenja izazivanjem tuče i vršenjem nasilja prema oštećenom DD, značajnije ugrozili spokojstvo građana i teže remetili javni red i mir, pa su na taj način navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33.KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Stoga su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG, advokata Gorana Petrovića, kojima se ističe da opis radnje izvršenja dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela i da se u radnjama okrivljenog eventualno stiču elementi krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, odnosno da su pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, suprotno navodima branioca, advokata Gorana Petrovića, u izreci presude su precizirane radnje svih saokrivljenih, tako što je navedeno da su okrivljeni nakon što su posle saobraćajne nezgode koju je izazvalo vozilo kojim je upravljao svedok ĐĐ, a u kome se nalazio oštećeni, tako što je udarilo u parkirano vozilo okrivljenog BB, sa više vozila sustigli vozilo u kome se nalazio oštećeni, te nakon što su izašli iz vozila okrivljeni su zajednički preduzimajući radnje izvršenja, zadali više udaraca oštećenom rukama i nogama u predelu glave i tela, usled čega je oštećeni zadobio lake telesne povrede koje su opisane u izreci presude.

Sud je takođe ocenio kao neosnovane navode branioca, advokata Gorana Petrovića da je sud u izreci presude morao da opredeli da li je krivično delo izvršeno tako što je okrivljeni GG značajnije ugrozio spokojstvo građana ili teže remetio javni red i mir, jer se radi o alternativno određenim obeležjima krivičnog dela, obzirom da se ne isključuje mogućnost da okrivljeni preduzimaju više alternativno propisanih radnji.

U ostalom delu svog zahteva branilac, advokat Mirko Rakić ističe da okrivljeni VV i AA uopšte nisu učestvovali u spornom događaju, da okrivljeni VV nije bio ni čak ni prisutan na licu mesta, dok je okrivljeni BB postupao u nužnoj odbrani, tako što je prethodno napadnut od strane oštećenog, te istakao da je svedok EE morala biti ponovo ispitana za okolnost da li je došlo do njenog uznemiravanja kao i da li je prepoznala okrivljenog BB, koji nije tada učestvovao u tuči. I branilac advokat Goran Petrović u ostalom delu svog zahteva ističe da su nižestepeni sudovi ignorisali utvrđeno činjenično stanje u kome je dokazano postupanje okrivljenog GG, a iz koga nesumnjivo proizilazi da je radnje preduzeo u nužnoj odbrani. Branilac je još naveo da sustizanje vozilima oštećenog koji je prethodno pokušao svojim vozilom da napadne jednog od njih nikako ne ukazuje da je kod njih postojao umišljaj da vrše nasilničko ponašanje, te nižestepeni sudovi nisu dali razloge u čemu se sastoji vređanje, o kakvom zlostavljanju i prema kome je izvršeno i kako su to izvršili drsko ili bezobzirno ponašanje.

Po oceni Vrhovnog suda, na ovaj način branioci okrivljenih suštinski ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP, tako što osporavaju utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, kao i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer nisu dati razlozi u čemu se sastoji vređanje i zlostavljanje.

Kako povrede odredbi članova 438. stav 2. tačka 2) i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković