Presudom i Višeg suda u Užicu Kž 29/16 od 02.02.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.V., advokata I.B., a presuda Osnovnog suda u Požegi K br. 271/15 od 13.11.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.V., advokat I.B., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 7, 8 i 9. ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1. i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu ili da ukine drugostepenu odluku i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovnu odluku o žalbi.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V. je neosnovan.

Branilac okrivljenog M.V. u zahtevu navodi da su pobijane odluke donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP i da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, kao i uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8 i 9. ZKP, jer je pobijanim presudama prekoračena optužba, i nije potpuno rešen predmet optužbe. Naime u zahtevu se navodi da je protiv okrivljenog M.V. podnet optužni predlog Kt 108/13 koji je primljen u sudu 29.03.2013. godine, koji se odnosi na krivično delo iz člana 124. stav 1. KZ, ali OJT u Požegi je podneskom od 13.08.2014. godine uredio činjenični i pravni opis optužnog predloga tako što je umesto radnje hvatanja za sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši okrivljenom stavljeno na teret da je Đ.D. takvim sredstvom naneo laku telesnu povredu, čime bi izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. KZ, čime je optužni akt od 29.03.2013. godine stavljen van snage, a ako je i ostao na snazi, on je na snazi uz izmenu od 13.08.2014. godine, u kom smislu se zamenik osnovnog javnog tužioca u Požegi na glavnom pretresu od 03.04.2015. godine u završnoj reči i izjasnio. Iz navedenog razloga neprihvatljiv je stav prvostepenog i drugostepenog suda da u odnosu na okrivljenog M.V. egzistira optužni predlog Kt 108/13 od 29.03.2013. godine (pri čemu u spisima predmeta prvobitno postoji podneti optužni predlog pod tim brojem od 28.03.2011. godine pri čemu je umesto 2013. stavljeno 2011. godina). U zahtevu se dalje navodi da je prvostepeni sud na novom glavnom pretresu kao osnov za suđenje morao uzeti onaj deo optužbe koji se odnosi na ukinuti deo presude, a javni tužilac u završnoj reči od 03.04.2015. godine izjasnio da ostaje pri optužnom predlogu od 13.08.2014. godine koji se formalno odnosi na okrivljenog M.V. od kog optužnog akta javni tužilac nikada nije formalno odustao, a ipak na glavnom pretresu od 13.10.2015. godine konstatovano je da je tužilački pomoćnik predočio sadržinu optužnog akta Kt 108/13 od 29.03.2013. godine koji je bio stavljen van snage uređenjem optužbe od 13.08.2014. godine, odnosno važio je uz navedenu izmenu, pa se to ne može smatrati preduzimanjem gonjenja po ranije podnetoj optužbi, pogotovu što se zastupnik optužbe nije formalno izjasnio da odustaje od uređene optužbe od 13.08.2014. godine.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog M.V. isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da su izneti navodi u suprotnosti sa sadržinom spisa predmeta, i da je u odnosu na okrivljenog M.V. optužni akt Osnovnog javnog tužioca u Požegi Kt 108/13 od 29.03.2013. godine u činjeničnom opisu i u pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela ostao neizmenjen do zaključenja glavnog pretresa, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V. ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, koja je učinjena na taj način što je prvostepeni sud iz činjeničnog opisa radnje izvršenja u prvostepenoj presudi izostavio reči „i istom zamahnuo prema oštećenom Đ.D., ali je oštećeni izbegao udarac“, na koji način je povređen objektivni identitet optužbe i presude, i prekoračena optužba, a i učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, jer radnja okrivljenog na način kako je opisana u izreci prvostepene presude nije krivično delo.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, budući da prvostepeni sud tokom glavnog pretresa nije utvrdio da je okrivljeni M.V. zamahnuo prema oštećenom Đ.D. ali da je oštećeni izbegao udarac, prvostepeni sud nije povredio činjenični identitet presude i optužbe izostavljajući iz činjeničnog opisa izreke prvostepene presude iznete navode, jer isto ne predstavlja činjenice koje bi uticale na izmenu nekog od bitnih elemenata krivičnog dela koje sadrži izreka prvostepene presude i za koje je okrivljeni oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V. neosnovani.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V. ukazuje se i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 8. i člana 264. stav 1. ZKP, navodima da je okrivljeni Đ.D. presudom Osnovnog suda u Požegi K 34/13 od 03.04.2015. godine pravnosnažno osuđen povodom istog događaja u vezi koga je i okrivljeni M.V. oglašen krivim, pa u ponovljenom potupku Đ.D. ne može imati status oštećenog i u skladu s tim okrivljeni M.V. ne može biti obavezan da mu naknadi troškove krivičnog postupka.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime branilac okrivljenog M.V. iznete navode je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da je okrivljeni M.V., obzirom da je u ovom krivičnom postupku oglašen krivim, dužan da naknadi troškove krivičnog postupka oštećenom Đ.D., koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V. ukazuje se i na to da je okrivljeni M.V. u konkretnoj situaciji postupao u nužnoj odbrani, kao, i da radnje okrivljenog, kako su opisane u izreci presude predstavljaju delo malog značaja, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. u vezi člana 18. i 19. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenog M.V., bliže opisanim u izreci prvostepene presude, stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, a iznetim navodima zapravo se polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, jer postojanje nužne odbrane i okolnosti da li je delo u pitanju malog značaja, predstavljaju činjenična utvrđenja suda, a što ne može biti zakonski razlog zbog koga je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom dozvoljeno, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu iznetih navoda nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                            Zoran Tatalović, s.r.